Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

да је тешкоћа појединих иредмата нешто релативно. Хоћу то да речем : да од оваквог или опаквог распореда једног истог предмета; од наставника самог и његовог умешног или невештог предавања: од озбиљности или олакосги, ко.јом наставник истражује знање својих ученика; од нужних помоћних средстава... — и још од много чега другога завис.и, да ће један предмет једне године бити лак, друге тежак. Нема сумње да, кад се сваком предмету да пристојни и непретерани диклус, кад се за сваки иредмет даде наставнику у руке добар учебпик , и кад уз сваки предмет буде у школи н нужни номоћпи материјал: онда за неуспех и тежину предмета остаје у главном наставникова пемарност или неумешност". Даље вели : Као најлакши предмет сматра се и то држим свуда — хришћанска наука. Баш ово и поткрепљује у мени мисао , коју сад исказах о тежинн н лакоћи предмета. Кад би се хришћанска наука предавала или боље да кажем умела предавати. .. опом збиљом и важношћу, која доликује томе предмету, онда тај предмет — нарочито катихизис — ни по својим апстрактним појмовнма, ни по дубљнни мисли и нзраза не би за децу био лак". (ваљда тежак)? Застуиник директора гимпазиске реалке књажевачке вели : „Осим, може бити Историје свештене и катихизиса, нема ни једног предмета, који не би био тежак за ученике, који долазе из основне школе овакве, каква је данас н имају ручне књпге, каква их је већина данас. Факат је, да само голем труд наставника у тумачењу но више пута једне исте ствари и допуњавању празнина и удешавању незгодности у већинп ручних књига, и доноси успех, колики се у којој школи виђа. У овоме заводу нак, или што поред довољно уложеног труда наставничког нису мислили ни да имају нрава жалити се на тешкоћу пронисаинх предмета, нису се ученици жалили на тешкоћу ни једног предмета". Заступник директора милановачке гимн. реалке вели; ,0 тешкоћи предмета имало би се млого што шта рећи. За сада нека ми је дозвољено да споменем само оно, што је у пстнни бнло. 'Гако ученици и I и II разреда жалили су се на тешкоћу „науке хришћанске". На остале предмете, који су куд и камо тежи, нико се пожалио ннје. Ово је очевидан доказ, да би други предметн ђацима још тежи били, да

885

није од стране дотичних насгавника чињено све могуће н улаган огроман труд, те да децн не падну ови нредмети одвећ тешки. За што им је нак „наука хришћанска" тешка била, о томе ћу бити слободан да проговорпм малко ниже, онде, где се питам : „Какав је унлив оиажен од науке хришћанске на дух н морал ђака?" Из овога је очевидно, да се не може казати, који је предмет најлакши. ..." Директор чачанске ниже гимназије вели: »Одговор на ову тачку биће изложен посебнце где буду наставнпци пространије извештаје о својим предметима дали". (Тамо ћемо наћп, да ни на једно ово нитање није дат тачан одговор). Директор ваљевске ниже гимназије вели: „Ученицн се нису жалили на тегобу једног или другог нредмета, али су се жалили на млогобројиост предмега и на сувишпа дикгирања, и то једино ученици 1\ г разреда. Да су пак ове жалбе основане, савет проч-есорски и сам признаје изјављујући своје мишљење, да би било крајње време да се нагомиланостп предмета н сувишном диктирању једном крај учини. — И једно н друго да се постигне савег нроФесорски мисли: да би хемију као самосталан нредмет ваљало са свим избацити, па њено нзучавање снојити са изучавањем Физике н минералогије, као што о томе н сам закон о устројсгву гимназија гласи. Савету нроФесорском иознато је, да су у свакој физици изложени и основи хемнје, у колико је то за разумевање физнчних појава потребно, а то је знање хемије за учепнке нижих гимназија довољно. Осим тога је савету ироФесорском и то познато да се и у мипералогијама излажу свн они појмови из хемнје, који су за распознавање минерала нотребни, те отуда мисли, да се избацивањем хемије не само не би ништа изгубило, него би се и добило, јер, сиојивши. нзучавање минералогије са хемнјом, ученици би били у стању да поједине минералне Феле самостално одређују; са ученицима могла би се нредузимати вежбања, која у осталом нису тако скупоцена и не захтевају толико средстава, колико вежбања у анализи хемиској ; ученици би тада добилп у самосталности, они би били нодстакиути на саморадњу, и не би поједине ствари на памет изучавали, као што сада чпне, на штету свога развитка, свога здравља, на шгету наставе другпх гим104