Prosvetni glasnik

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРЦЈЕ

927

се најпре са Француском. Овдејетада владао слаби и поводљиви краљ Лудвик ХУ, који је оно чинио, што је једна жена хтела. Ова жена беше чувена маркиза Помиадур, која је слабог краља водила као мало дете. Она је била срдита на нруског краља, што ју је он грдио. То је знала аустријска царица и наниса јој једно ласкаво нисмо услед кога два дутогодишња непријатеља, наиравишо савез нротиву Пруске. По том у овај савез уђе и руска царица Јелисавета која је Фридриха мрзила, што је исмевао њен неморални живот. Уз ове три велике силе удружи сејош и Саксонска, јер је тадањи њен свемоћни министар Брил лично мрзео Фридриха. На послетку дође још и Шведска, којој се дала згодна прилика да поврати Поморанију, коју су јој храбри курфиршти брандебуршки отели. Фридрих не оклеваше дуго. Он се реши да преухитри своје моћне непријатеље. У Августу 1756 године продре он у Саксонску носеде Дрезду и друге главне вароши и захтеваше од краља Августа III да с њим направп савез. Саксонска војска имала је 17.000 људи и била је смештена у долини Елбе, до Кенигштајна, Август не нристаде на захтев Фридрихов, јер се надао помоћи од Аустрије. Аустријанци доиста се почеше ириближавати, али их Фридрих потуче (код Лозовице), а ио том зароби саксонску војску код Пирна. То је био иочетак знаменитога седмогодишњега рата, почетак неравне борбе. По што је и немачко царство, које је Фридрихов упад објавило за нарушење мира, прешло на страну Аустрије, то је готово сад цела Европа, са 500.000 ратника, стастајала противу самога Фридриха пруског краља. Сваки је држао да је он пропао и његови непријатељи већ су били уговорили како ће поделити. Али нико није рачунао шта може учинити један мали народ, кад се с љубављу држи уза евога краља. Нико није слутио, какво је јунаштво могдо да ра-

звије Фридрих II. Овај, место да клоне духом, распали се још жешће на борбу са „три жене*. а. Битке код Прага н Колина Фридрих се најнре крену лротиву најјачег свога противника и продре у Чешку (1757). Он нађе аустријску војску код Прага утврђену на висовима у врло згодном положају. Фридрихови официри саветовали су да се одмах не напада, јер је војска од путовања јако уморна била. Али Фридрих је хтео одмах да себије. Пруси јурнуше плаховито, ааи је непријатељски картеч обарао читаве редове. Нападачи већ отпочеше на свима странама одступати. Тада Фелдмаршал Шверпн уграби једну заставу, војници пођоше за њим, на висове. Јуначкога етарца погодише четири зрна картеча и он паде. Његова смрт распали гнев у војницима, те навалише на брегове, отеше батерије и окретоше их нротиву непријатеља. Сад краљев брат Хенрих оте један шанац, нринц браушвајски други, а Фридрих са својим четама нродре у средину непријатеља и раетера их. Битка бегае задобивена. Али ова победа беше веома скупо плаћена, јер 16.000 Пруса оста на бојном пољу, а шелдмаршала Шверина не беше више! Али Фелдмаршал Даун чекаше код Колина са великом војском од Аустријапаца и Саксонаца, епреман за битку. Непријатељ беше два пут већи по броју, па ипак Фридрих куражно нанаде. Већ готово беше нобеда на његовој страни п Даун, сумњајући да ће одржати мегдан, беше издао заповест за одступање. Али Фридрих нреиначи бојнп поредак по еавету својих ђенерала. Један еакеонски ђенерал брзо нримети забуну, задрже Даунову зановест за одступање, нападе пруске нешаке са својом коњицом и намора их на одступање. Пропает ируске војске беше свршена. Они изгубише 13.000 мртвих и рањених и 45 тонова и одступише у Сак109 *