Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛНКЕ

929

војека беше уиала у Пруску. Руси су свуда као варвари пљачкади, иалили, робили, и пуетошили. Овуда су остајале иза њих развалине и пустош. Фридрих похита са својом озлојеђеном војскомда освети такву увреду. Код Цорндорфа беше битка 25 Августа, али то не беше впше битка већ покољ. Фридрих је хтео своје бесне непријатеље уништити и довикаше им : „Код Пруса нема опрошта.ја", — „И код нас", одазваше се из руских редова. Од јутра до мрака трајала је борба са ужасним беснилом и очајањем. Пруски топови обарали су читаве неиријатељске редове, а ђенерао Сајдлиц чинио је чуда од храбрости са својом коњицом. Па ипак Руеи не одступаху. Оа бајонетима и кундацима јуришали су Пруси на непријатељске редуте, али Руси стајаху непомично. И сами рањеници, који су пали на земљу, пуцали су и даље. Један Рус, који тешко бешерањен, нападе једнога смртно рањенога Немца и закла га зубима. Тек мркли мрак и крајњи умор раздвоји борце и Руси одступише. Беснило и освета угушила је свако човечанско осећање тако, да су пруски сељаци и војници при сарањивању мртвих законавали, пеке, тешко рањене, Русеживе у земљу. г. Битка код Кунесдорфа После ове крваве битке похита Фридрих у Оаксонију, куда се кренуо Даун са царском војском. Чпм се краљ приближи, маршал се одмах утврди. Према њему код Еохкирка један сахат источно од Бауцена, утврди се краљ. Положај беше и сувише несигуран и више ђенерала обраћали су му пажњу на то. Један ђенерал рекао му је ово: „Ако нас Аустрпјанци оставе овде на мпру, онда заелЈ -жују сви да буду повешани." Фридрих се смејаше и рече: „Они се од нас више боје него од вешала". Тако је Фридрих мислио о «воме противиику! Уверење краљево расло је све више кад га непријатељ три дана не узнемправаше. Но он се у овај мах у своме про-

тивнику преварио. Даун је приредио био тајни напад. Ноћу између 18 и 14 Октобра Аустријанци у највећој тишини почеше опкољавати Прусе. Пруске предстраже беху у највећој тишпни савладапе, вигае багерија узето и одмах противу Пруса окренуте. Ноћ беше мрачна. На тороњу од цркве изби шест сахати, кад се Пруси тргоше из сна од пуцања и од кугала њпхових сопствених топова почеше падати. Као да су из земље поникли обретоше се непријатењн од један пут усред њихововог логора. На општу вику докопаше изненађени оружје и искупише се у редове, у колико се то по мраку могло. Узалуд су вође чиниле еве да војску уреде и да непријатеља из логора истерају. Ђенерал Еант иаде ногођен од два топовска картеча, принцу Францу од Браупшнајга размрска главу топовска кугла, а принц Мориц десавски беше тешко рањен. 0 највећим нестрпљењем очекивали су притешњени да сване. Алл и дан не донесе никакве номоћи, јер густа магла сметаше краљу, да прегледа своју и аустријску војску. На иослетку неста магле и његова војска брзо се построји, али једно њено крило беху већ Аустријанци опколили. Краљ заповеди да се одстуна, што је извршено у таком поретку, да Даун није могао одступање спречити. Овај обазриви војсковођа врати се у свој логор, по што је над краљем иобеду задобио. Пруси су нзгубили много — 9000 — људи и готово све тонове и иртљаг. Па ипак Фридрих не изгуби кураж и покуша да је и код својих војника нонрати. Кад је артилерија изашла преда њ' без топова викну он шалећи се! А где сте оставили ваше топове". — Однео их ноћас ђаво!" беше одговор. — Оад их морамо од њега по дану одузети. Је ли тако гренадири! и — Јест" — одговорише ови — „тако је право, још нам они морају интерес платити !" Краљ се поврати у Шле-