Prosvetni glasnik

938

И С Т О Р II Ј

римски грађани, но разни варварски народи, које је Велизар умео да скупи под римску заставу, као најамннке и добровољце. Персијани, Словени, Бугари и Авари беху истина потучени, ади непокорени. Они чекаху само згоду да обнове ненријатељства. Да би обезбедио државу у онште од нападаја, Јустинијан подиже на граннци и на важнијим продазима у земљи преко шест стотина тврђава, које је иодепшавао сиоменицама. У Дариграду је освештао више цркава, па и чувену св. СоФију. Рађевину и трговину унанређивао је. У његово доба калуђерн цренеше свилобубу из Хине у Јеврону. Да бн друштвени и државни живот био што правилнији, Јустннијанје издао иоирављени римски законик, и тим прославио своју владу. На томе нослу радио је чувени правник Трибонијан и голем број других зналаца. Он је подељен на четири велика зборника закона и правне на^ке, као : Законик (Сос1ех) или Збориик царских наредаба (528); институције или основе римског ирава за школску потребу (533); Пандекте (дигесте) или објашњење правних одредаба и одлука (533); и Новеле или Зборник Јустиннјанових закона. То све називаше се римскам правом и јако је утицало на државнп живот Јевроне новијег времена, ношто главни циљ римском законодавцу беше неограничена воља владаоца. Поред свега тога, мпра није могло бити у држави. Народ је стењао под тиранијом власти и под државним теретима. Сам двор подржавао је такво стање и предњачио кварежи. И Јустинпјан и Велизар оженише се играчицама из циркуса, које не беху доброг владања и много утицаху на своје мужеве. Хрпстова вера могла је да поправља обичаје, да самп њени иредставници не нровађаху » време у ништавним верозаконим прениркама. Државу разднраху расцеп вере и страшна борба плаве и зелене нартије у циркусу. Јустииијан беше наклоњен плавој, али кад јој одрече помоћ у згодној нрилици, обе устадоше протнв њега. Он већ хтеде да пређе преко Боснора, алн га задржа жена Теодора, говорећи : „Престо је најчасннји гроб". Међу тим Велизар скупи војску и крвавин начином угушн побуну. Судбина овога војсковође веома је жалосна. Био је онтужен као учесник некакве

завере против Јустинијана, те би бачен у тавннцу, лншен достојанства п имања, и у том незгодном стању и умре. Осам месеца после премину и Јустинијан (14. Новембра 565). Његова влада беше више сјајна, но благодетна. Нанретке на бојпом пољу помрчаше крваве буне у држави и нападајн суседпих народа с поља. Земљотреси поруше многе вароши, куга Је десетковала светЈустин 11-ги (565 — 578). — Јустину 11-гом синовцу и наследнику Јустинијановом узеше Лонгобардп северну Италију. Прича се да их је Нарзес иозвао у тренутку, кад му цар одузе унраву над том земљом. Авари потражише данак, и кад им Јустин не даде, отиочеше пленитп северне крајеве ввзаитијске државе. Око Аралског језера живљаху у то доба Турци. Оип послаше посланике у Цариград и утврдише савез са нсточпом царевином нротив Акара и Персијана. Персијски рат отпочет с рђавим изгледнма по Византију, би нрекинут за време смрћу Хозројевом и Јустиновом. Тиверије (578 — 582). — Јустинов усвојеник Тиверије за кратке своје владе потисну Аваре и потуче Персијане. Мавриције (582-602). — Наследник и зег Тиверијев Мавриције, беше храбар владалац, али по несрећи живљаше у незгодпим прилпкама. У новцу беше таква оскудица, да Мавриције тек половину награде могаше давати најамним војницнма, који због тога беху незадовољни и чекаху само згоду да га свргну с престола. Авари, веома снажни, нотраживаху што им не могаше дати, само да лакше пустоше и нлене визаитијске областн, јер држава беше у рату са Персијом. После овога сретно свршенога рата Маврицпје опреми војску нротив Авара. Умешни војсковођа Приск одргка нет битака, а после се иобунише војници, пзвикаше за цара Дентуриона Фоку и иођоше на Цариград. У престонци нротивннци Маврицијеви беху у договору са нобуњеном војском, те с тога Маврицнје мораде да побегне с породицом преко Боспора, Фока уђе у Цариград и крупвса се (602). Фока (602 — 610). — Нечовечним понашањем, нарочито истребљењем породице цара Мавриција , Фока изазва опште пезадовољство. На нозив сената, Ираклије, егзарх аФрикански дође с флотом пред Цариград и народ