Prosvetni glasnik

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

961

верне породице уживао је евоје најлептпе часове. За еве ово време у његовом отачаству, због разних односа, спремили еу се велшги догађаји. Између осталих права, која је Енглеека имала над својим колонијама у Северној Амерпци, било је и то, да на колонисте може ударити данак и друге терете. И ако су данци били далеко мањи и незнатнији него у Енглеској, опет је било н • сносно слободоумним Американцима, да сносе терете, које им удаљена Енглеска намеће, а да не уживају ирава, која она има. Жигосана хартија, коју су Америкарци морали употребљавати у свима својим радовима, укиде се 1766 годино, али се ј веде нова ђумручина на еспапе, који су иптш у Америку, као : етакларију, хартију, разно боје, каФу итд. У опште у свима провинцијама овладало је незадовољство, кад је стигла вест о новим наметима енглееке владе, и свуда се у многобројним скуповима говорило о мераиа, које је требало противу тога предузети. Најпосле се реши, да се ни један од 01шх еспапа не пусти у зелљу, већ да се одмах натраг врате. Због овога дође до сукоба међу енглеским војницима и грађанима Боетона, једне од најважнијих вароши Северне Америке. И кад је и после тога енглеска влада силом хтела да увози еепапе и заиоведила да се три највиђенија грађанина бостонска због учешћа у буни стрељају, онда огорчење американских доеољеника противу своје матерње земље, нарасте до безграничности. Они се впше нису премишљали и решише се да се силом одупру насиљу енглеске владе. На три године поеле тога (1773) седам грађана пресвукоше се у одело Индијанаца и сав еснап из три лађе, које су биле у пристанишгу побацаше у море. Насилне мере, које је при томе влада предузела за угушивање побуне, проузроковаше оиштиустанак свих: тринаест провинција америчких. Оне се све узајамно обвезаше, да

силу силом одбију и да ираво бране с оружјем у рукама. Савет, кога су поеланицп појединих провинција образовали, назва се конгрес , а Вашпнгтон, који је још од иочетка учествовао у евима пословима, и који се најодлучније изјаснио противу насиља Енглеза, беше једногласно за члана овога конгреса наименован. Године 1774 у почетку (5) Септембра састао ее конгрес изабраника у ФиладелФији. Овај нрви народни конгрес, каозаступник 13. колонија, састави проглас, у коме су целоме свету објавили, да је прошло време неограничене владалачке силе и европским се народпма ставља на срце света дужност да самовољу замене правом. Енглеском краљу отворено је казато, да он на покорпост американских колонија може рачунати само тако, ако им да сва политпчка права (учешће у парламенту), која енглески народ одавно ужива. Даље је конгрес утврдпо ова правила, коЈа су се тицала права и слобода Американаца: 1. Сваки човек има неоспорно право на живот, имање и елободу. 2. Становници насеобина наследили су од својих предака сна права, повластице и слободе, које имају слободни и урођени поданпци Енглеске. 3. Њпховим исељењем из матерње земље они нису изгубили ирвобитна права. 4. Оенов и потпора сваке енглееке слободе и сваке владе то је араво народа, да нма учешћа у законодавству, а не да влада грађанима товари терете и ограничава њихове слободе. Говорници, а нарочито Вапшнгтон, одушевљавали су конгрес својим беседама. Њега није иокретала зла воља због увреде коју еу му нанели у служби Енглеској, да ступп у борбу иротнву матерње земље, као шго еу то тврдили многи противници и завидљивци његови. Њега је покретало једино убеђење, да колоније у Амернп,!! оелободи