Prosvetni glasnik

116*

СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ

983

Ово се правило с коришКу уиотребљава као ароба, је ли кореновање добро извршоно. Дакле, ако се са Н означи радиканд, са к ворен а са I изложитељ, биће кореновање добро, кад је к< - Е.

Или : број остаје неаромењен, кад се и етеаенује и коренује истим изложитељем. » Но како је и (ј/ђ )° = ђ, бпће : фТ)' = \?ЈГ Отуда правило: корен се стеаенује, кад

се само радиканд стеаенује. 3 Примери : |/б4 = 4, јер је 4 8 == 64 ; з з __ з з з \/а . |/а . \/ а. = (Ј/а ) 3 = |/а 3 = а ; |/ а. |/ а = а.

1). а 1 = а, I 1). \У а = а, што је јаено по иојау стенено1!ања. Отуда , јер по једначини к 1 = Е имамо : а' = а. иравило : арви стеаен неког броја јест сам Отуда правило : ирви корен некога броја број. јесте сам број.

2).

Г = 1,

!

2).

Ј/1 = 1,

јер је 1" = 1.1 .1... (ц пута) = 1. Па дакле важи иравило : један дигнуто на ма који стеаен остаје оает један. 3). Ако је а = ]), биће тада и _ П 7 П а ~ 6 , тј. једнлки бројеви стеаеновани једнаким изложитељима дају и стеаене једнаке. Тако је исто јасно, да ј.' за ћ и а" > ):. п .

јер је (к 1 = Е) Г = 1. С тога пмамо правило: из један извучен ма који корен остаје оает један. 3). Ако је а = ђ, онда је и \/Т = тј. кад се једнаки бројеви коренују једнаким изложитељима биЛе и корени једнаки. Тако ,је исто јаспо, да. је за а ^ ђ и

у~>у

ћ.

Наиомена. Не би могла постојати једначииа : а ћ = ћ а тј. корен и изложитељ не могу ароменути своја месга ; тако нпр, З 2 није = 2 а , јер је 3* = 9 а 2 3 = 8. За ово правило поетоји изузетак еамо код једначине : 4 1 = 2 4 , Код првих основних операција, сабирања и множења, важило је то правило о промени месга њихових чланова, тј.

а -ј- ћ = ћ -|- а и а!з = ђа.

(Наставиће се)