Prosvetni glasnik

955

г. Димигрија Тасића учитеља из Врњаца, који је молио, да му се увалш у године сталне учитељске службе оно време, које је као учитељ у Босни нро«ео. Одлучено: да се г. Дцмитрију Тасићу могу уважити у године сталне учитељске службе оне године, које је учнтељујући у Босни провео. X Г. Свет. Вуловић враћа савету носледњн програм уа средње школе и то из Технологије,

изјављујући да је у њему језик прегледао и учинио извесне поправке у називима. По пхто је усмено показао шта је н како у нрограму ноправао, савет је одлучно: да се нрограм прими.

С тим је саетанак закључен.

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по А. В. (Наст Цар Јосиф II Еао год што је Фридрих Велмкм назват «једини", нсто се тако може и срећни цар Јосиф назвати „једини", јер велики људи његове врсте долазе на лресто једва један П У Т У једном столећу. Он није био тако изучен ратник као Фридрих, нити је имао среће као он, да сва своја дела изврши. Али он је бесмртан остао тпме, што .је био пзванредно добар човек и владар. 1. Одиоси Фридриха II и цара Јосифа. После мира, који је закључен у Хубертзбургу (1763 г.) аустријски и пруски владари били су у великом пријатељству. Јосиф кога је мати (Марија Терезија) по смрти очевој узела за сувладаоца, реши се да походи свога страшнога протпвника. Фридрих је у околини тврдиње Најза, у Шлезији, спремио дочек и очекивао је долазак царев. Овај дође у иратњи своја два најславнија ђенерала, Даудана и Дасција. Фридрихгадочека са речима: «Ово је најсрећнији дан у моме животу!" Цар одговорп : „Сад су све моје жеље исиуњене!" Све присутнз јако је дпрало, кад су видели два најсилнија владара немачка, који су се тако крвнички борили, како се сад пријатељски и свесрдно иоздрављају. Слава, коју је Фри-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у) авак) дрих задобио срећним ратовањем и добрим уређењем своје државе, иобудила је у прсима младога цара осећање страхопоштовања и дивљења према седом нруском краљу. Фридрих опет био је јако очаран љубазношћу, скромношћу и благородним оихођењем свога госта цара Јоси®а. Кад је краљ хтео ироаустити цара да иде нанред, рече он са обпчном скромногаћу: „Старост иде наиред син не треба никад да се уздиже изнад заслуга свога оца." Тако је говорио најсилнпји владалац у Евроии. Фридрих се радовао, што се видео с јунаком Лауданом, ко.ји му је толико штете починио, и ионашао се ирема њему с највећим ноштовањем. Оба ова владара, после узајамних поздрава, расташе се један с другим испуњени узајамним чуђењем. 2. Љубав иреиа људима Један пут јахао је Јосиф у једно село не далеко од Беча. Пратио га је само један слуга. Била је зима и велики снег беше покрио околна поља. По што је цар ударио споредним путем, дешавало се ионекад да коњ иотоне дубоко у снег. На један иут зачу се вика иза царевих леђа. Цар се окрете и са ужасом угледа како је његов слуга упао у једну провалу иуну снега и како се