Prosvetni glasnik

ШКО ЛЕ 3 А ОБРАЗОВАЉЕ С/.ЕПИХ

школу, или бар већи део капитала, који је био потребан за уређење једне радионице, асила или школе за слеие. Да гладан гладног увек најбоље разуме, и овде се види. Слепи су најјаче осећали сву тежину оних невоља. које су свезане са сленилом, и по томе је са свим природно, да ће они свакад пмати и показати великог саучешћа нрема својин друговима по судбини. Прве сдепачке школе у Енглеској, и ако су пренете из Француске, опет су у многоме разликоване од француских школа, ове врсте, Ми смо видели, да Хај ставља у задатак таквих школа, да оне даду слепоме како опште тако и стручно образовање. И ако и Хај сматра као главну и последњу цељ слепачке школе, да ова спреми слепога за користан и производан рад у друштву п за самосталног човека, то опет, код њега је опште (интелектуално) образовање исто тако важно за постигиуће те цељи, као и стручна спрема. Прве епглеске школе нису радиле у овоме правцу. Сувише практпчки и трговачки карактер енглески огледао се је јасно и на овој установи у прво време њенога живота. Јер, изнајпре се у слепачким школама у Енглеској није водило скоро никаква рачуна о интелектуалном образовању слепих. Енглезу, који је наклоњен да све мерп трговачким метром, једино према нрактичкој вредности користи, морало је изгледат2 интелекту- ј ално образовање слепих као један непотребан луксуз. За то су слепи овде изнајпре нримани у школе само за то, да би научили кавав занат, кој,;м се могу у доцеијем животу занимати. И ово је био главни и скоро једини задатак слепачке школе у Енглеској за дуго време. Од заната слепи су учили: котаричарски, ужарски, ткање застирача (теииха), и обуКарски чамат ; а женски: шивепе, илетење , а за тим исаредање и прављење канапа. Истина, и у слепачким школама у Енгдеској, било је и наставе за интелектуадно образовање, ади она је била тако слаба и сувише ограничена, да се њен упдив није пи осећао. То је понајвпше, сем поменутог разлога, долазило и отуда, што у Енглеској насу иознавали подесна паставна средства нити методу, но којој се сдеии уче. Овде је, можемо рећи, пренета пз Француске само

идеја о сдепачким шкодама, а није с њоме и све остало (метода и средства) што је бидо нужно , па да јој буде основа здрава и ресудтати добри. Ово непознавање методе и средстава с једне стране, и после, подагање у опште веће важности на стручно него на опште образовање, учинило је, те енгдеске школе за слепе и после 40 година свога опстанка нису могле да дођу у свом^. развитку до онога савршенства , у каквом је била Хајева школа још у првим годипама свога постанка. Кодико је интелектуално образовање бидо занемарено у слеиачким школама у Енглеској, најбоље ће се видети из овога примера који наводи један нисац после 1830 год., који је у то време посетио некодико таквих школа. Још у то доба у Епглеској нити су знали (или бар нису ) потребљавали) ни за онај начин како је Хај учио пшсању своје ученике , нити опет за неке друге азбуке које су састављепе за уиотребу слеиих. За то су у многим слепачким шкодама у Ен гдеској, све до тога времена, употребљавали за сдепе један врдо примитивап начпн писања, а то је једна азбука у којој се слова араве од замака и завезака (чворова) од канапа. Око 1830 годипе један американски путник посетио је сдепачке шкоде у Енглеској, и он описује ту азбуку овако: Требазамислити један канаа, који је дебео од ири лике као бадрљица од иера. Сад, у овај се канаи у извесном растојању завезују чворови и замке различног облика, и то су гласовни знаци, слова. Да би се цела азбука овим начином написала, треба један канап који је дугачак скоро 1 метар. Увезивањем замака и чворова слепи „пишу" оно што им је потребно, и то иосле прстима читају. Наравно, у кодико им је већа записка, у тодико мора бити и канап дужи. Да би се овом азбуком наиисада једпа реченица, којазаузима само 6 врста на једној осмини шгампанога аиста, треба једап канап који је дугачак најмање 8 метара. А док таку једиу реченицу „напише" сдеиац — и то онај, који је добро извеџбан у томе начину писања — треба неколико сахати. Па и само читање иде веома сиоро. Док слеп прочита једну таку реченипу треба му најмање пола сахата. Сем тога, изнеђу многих чворова и замака, којима се 3*