Prosvetni glasnik

26

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

угицати, дакле не могу ни павести ђаке да само за оцену раде. Сем тога, нема таквог наставника, који би хтео да даје оцене из нисмених задатака и онда, кад би видео да 110 оне његовој пасгави штету нанети, него би вазда водео л,а своје ђаке, макар то било и најкраће, усмено пропита. Оваким нисменим задацима, какви су е.ч1етрогаНа , којима би се имао иредмет ионављати, још се замера и то као да се понављање и без њих може нзвршити. „Кад су но иисцу, ови задаци само за понављање, оида за што да се дају само месечпо и дво месечно, или за што и иначе да се задају, кад се поновити мозке и без њих, усмено?..." Ире свега није истина да су ови задаци само за почављање. У моме чланку казато ,је и сувише разговетно. да ови задади нису само за ионављање, него и за то, да се наставник о стању своје наставе обавести. Друго, није истина да усмепо понављање у шкоди мбже имати но развитак ђачки оне вредности, коју понављање има, кад се изврши најпре усмено у школи, а за тим се ђак због задатка принуди, да понављање и сам код своје куће изврши, дакле да се и на саморад навикава. За тим долази у овом иитању и то у рачун, да наставник при том ионављању треба да има могућности да се и сам увери, да ли је његово нонављање успеха имало, и далије оно на ^ацима каквог трага оставило ; ово парочито вреди за теже предмете, где се свеза међу појединнм одељцима изгубити не сме, као што је случај са матерњим језиком, са страним језицима п са математиком. А на који би се други и краћи пачин ваставиик и могао о томе уверити, ако не писмеиим задатком, било школским, било домаћим, ну пре школским него ли домаћим ?.... Ето за што ја тражим пнсмене задатке, и то не само школске него и домаће. Што се нак пнта, за што да се ови задаци дају месечно и двомесечно, на то бих имао, да одговорим, да се посебни одељци из тежих предмета — а само из таквих предмета и дају се задаци — у пажљива наставника и не-могу прелазнти трчећи, и да за месец Нли два месеца настава тих предмета таман толико корача, колико је заједан пли два школска задатка довољно, те да се наставиик увери, да ли сме н даље корачати

г или се за неко преме мора зауставити, или бар своје кораке скратитп. Да је пак овако моје мпшљење о броју тих задатака основано, норед наведепих разлога за доказ може ми послужити и та околност, што се такви задаци, сем латинског и грчког језика, не задају много чешће ни на другнм местима, где је гимназпјама дато много више времена, него што је нашим гимназијама дато. Ето н. пр. у аустријским гимназијама даје се из матерњег језика у једном двомесечју у II разреду свега шест задатака, ц то су наизменце домаћи н школски., у III разр. 4 така задатка, у IV и V разр. као н у Ш-ћем, у VI разреду сваке 3 иедеље по један задатак наизменце домаћи и школски ; тако је исто у VII и VIII разреду, а само у I разреду даје се осам задатака, и то су паизменце школски и домаћи. Мз Математике даје се највише четири школска задатка, и то укунно из Аритметике и Гео.четрије, а домаћи дају се по нотреби. Тако је скоро исто и са латинским, језиком. 1 ) Ну при оценп овог броја задатака ваља имати и то на уму, да оНи за гимназију имају 8 година, и да у њих извесних нредмета нема, на нр. нема Француског језика и Познавања човека; ваља имати на уму да је и наставни материјал у нојединим разредима другојачије расноређен, ц да су њихове прилпке са свим другојачије ц за наставу школску много новољиије. У саксонским реалкама, где учење траје девет година, даје се из математике иа 4 недеље по један домаћи задатак ; ех!етрога1е даје се по потреби. Пз матерњег језика дају се нисмепи радовп у млађим разредима сваке три недеље. и то домаћи радови; у'старијим разредима даје се сваке 4 илп 5 или 6 недеља по један иисмепн задатак тако, да највишн разред добије најмање задатака. У страним језицима ови се задаци дају чешће. 2 ) Ове школе као год и аустријске гимназије нити имају више предмета, нити се предмети опширније_ уче, него што се то у нас ради. Тако дакде из иаведених података види се, де се ти задаци не дају ни на другим местима у тако знатном броју, као што г. Миодраговнћ замишља, када тврди, да су наша х ) 1п84гисШпеп {иг с1еп 1Јп1етоћ4, \У1еп 1 8 84. ') Нова саксонска регулатива за реалке од 1 5. Фебруара 1 8 8 4.