Prosvetni glasnik

КЛАСИЦИЗАМ ИЛИ РЕАЛИЗАМ

ши боље као круна и самом ироФесиоиалном и Факултетском, претпоставља на првом месту ваљано реадно звање из ботанике и зоологије, анатомије и физиологије, биологије и асихологије, минералогије и геологије, физикс и хемије, антроаологије и физичке географије, — општије да се изразимо : из цеде биологије и абиологије. Потреба ова јасна је и сувише. Е да ди је ретко наћи данас људи, који су баш прешли и циклус општег образовања, како немају ни појма о најважнијим животним процесима и Функцијама, које се у њиховом властитом организму дешавају , а камо ли да ти „образовани" имају што шта друго, преко потребно за разумевање природе и свога положаја у њој? Велика, изванредно велика, маса „образованих жнви и умире, не знајући па главне Физиолошке процесе, н. нр. нроцес оксидацпје крви, варења и т. д. , а камо ли физичке и хемијске процесе, који се тако често на њима и иред њима врше, илг ти пак Функције мозга и сличне Физиолошке — нсихолошке појаве, из којих се састоји њихов живот?... За природним наукама долазе социјалне науке , преко потребие за опште образовање и његову наставу. Социологији, којој се данас не спори већ научност и важност, науци о људском друштву у најширем смислу, дали су темељ и право на науку нриродне науке. Па као што су за оиште образовање неизоставне ириродне науке, скидајућп маску са природних н васеленских појава, тако и социологија шири умни хоризонат, излажући ИГ РУ Друштвенпх атома, постављајући законе људскога напретка и тумачећи процесе, који се дешавају у социјалној материји. Нриродне науке дају образованом човеку критерпјум за гледање нриродних појава ц закона; социологија пак унознаје га са исторнјскпм развитком социјалнпх установа, обичаја, пдеја и струја, представља му развнтак култура и цивилизација, и даје критерпјум за животна, социјална питања. Реална знања из народне и светске историје, етнографије, социјалне Физике, народне економије, државног права и осталпх социолошких грана развијају јасно иојимање права и дужности у грађанско-друштвеном жиготу и чине нраво, „хумано", опшге обра-

зовање, у коме је и онај највећи морал, добпвен студијом социјалних наука. Иотреба и овога образовнога предмета несумњива је. Та колико има данас свршених гимназијских или реалних абитуријената, који иознају ма п најобичније социјалне односе у својој околпнп, у своме друштву?! Колико ли је пак „образованих 8 , ма какве проФесије, који не верују у „божанско право" владалачко, у лажно мишљење, да сувереност у држави црииада некоме другом а не народу, у перзпстенцију данашњих социјалних односа; колико их Је иак с правилним гледиштем на историју људских бораба око равноправностп и слободе? С друге стране, не чине ли ова питања битпи део правог општег образовања ? Нису ли у студији ових питања и највиши морал и највећи хуманизам и највећа нојезна ? Шта даје веће идеале, и где је већи га180п (1'е1ге моралном идеализму ако не овде; е да ли се дакле и не оснива једино на студијама социјалних наука? — На ова питања може се само аФирмативан, позитипан одговор ставитн, и ми смо га још раније ставили. Иитање, које смо узели за језгро и садржиау оиштег образовања, анликовали смо у неколико и на саму наставу, којом се добија то образовање: можемо рећи, настава је само средство, да се постигне тај велики циљ образовања. Постављајући пак ове принципе наставног цдана, имали смо на уму све мане модерних гимназија и реалака, које би требало да дају опште образовање. Те мане, које ћемо доцније и цитирати, изискују, да се поред поменутих принцииа обазремо и на још неке чињенице од важног значаја за саму наставу. Досадањом нашом синтезом добили смо као едементе, саставне дедове наставе за опште образовање — природне и социодошке науке; ирема питању о месту човекову у природи, као суштини тога образовања у њнма има јединственог материјала за умни и морадни развитак. Међу тим поред њихових црерогатива, кој.е смо поменуди у погдеду на мотоде и начине, којима се умни и морални развитак достижу, пма још неких позитивних дисциплина, које ту страну нотребно донуњују и саме служе као неизоставно потребне за онште образовање. Шта