Prosvetni glasnik

КЛАСИГДНЗАМ

или означење оних иредмета и права, који изазивају у нас неке иредставе и идеје. То важи и за учење страних језика: мпого је је дакше научити један језпк у земљи, где је он жив, него далеко од њега. Из истог разлога лакше је слулштн се и самом дитературом, кад смо већ упознати с иредметом, који читамо. И за нросто учење једнога језика нотребно је дакде стварно знање, иа према томе и стварна настава ваља дч. ггретходи језиковној. До тога закључка морамо доћп и кад гдедамо на кажност граматике и њен утицај ; Факат ће бити несумњив, да је стварна настава аајпотребнија и основна. Јер на послетку, какав особпти утицај пма граматика са својим гранама на интедектуадпи развитак, те да би се могдо захтевати, да ова настава буде главно у образовном систему. Граматика је, као што рекосмо, готово апстрактнија, него и сама математика. Граматика, истина, класиФикујо језичне чињенице и генерадише их; алп какав би се могао основан раздог изнети на нрилику за то да се њоме почиње настава? Није ли то доказ, да за граматику треба извесно доба, старост, и цретходно неко реално знање. Сем Т01а, само њено генерализовање, коме ћемо баш у неколико и нризнати користан утицај на интедектуадни развитак, инак није тако, да и сувише радикално и особито утиче на њ, како то не би могле друге дпсципдине чпнити. Шта ввше све то сдужи као доказ, да она може доста доцније ући у коло оиих дисциидина, које у настави сдуже као духовна гимнастика, а због тога, што она сдужи само филолошком образовању, није раздожно да у језиковној настави буде тежиште гимназијске наставе за опште образовање. Апсурдно би било са свим одбацивати језиковну наставу, т. ј. одбацити и граматику и учење језпка. Међутим, дајући нарочито велику важност природно-математичким и социолошким наукама, неудесно би било сматрати језпковну наставу као елеменат нотпуно раван но своме значају за онште образовање, већ и но томе, што бп у томе случају сама настава носила на себи тип нагомиланости, од чега би нарочито страдао физички развитак. С тога би спецпјадно ове дисциндине, учење страних језика и њихове граматике с дитературом, ваљало

реализам 31

ставити у нарочито за то установљене саоредне курсове, чиј би опстапак био условљен обзиром на санитарне стране 1 ). Ма да сви ови разлози вреде и за матерњи језик, онет с гледишта његове огромне важности пепосредпо за живот и ошпте образовање, настава у матерњем језику треба да заузме достојно место и што више равно осгадим наукама, битно потребним за опште образовање 2 ). Мало даље ћемо ове принцине још боље претрести и нрименити. Више као део социолошког образовања него као дисципдина, која би с поменутом еаставом стајада у свези, јесте и литерарна историја, национална и светска. Л-Итерарна историја у погледу па њен предмет, јесте — духовна Физика у најширем смисду. Знати и ризумети идеје п етрује, које су код разних народа и иод разним придикама вдадале у духовпом свету — управо је налична страна онога соцподошког образовлња, чају смо важност показади. Сем тога, ништа тако јако не развија едегапцију у мишљењу, ништа тако не даје воље за иителектуални развитак, као што то чинн литерарна историја. Што смо њу нарочито овде поменули, то смо учиниди, да покажемо њен значај~за матерњи језик и разлог, што смо матерњем језику дали тодико важности, изузетно од нашег гдедишта на језиковну наставу. ДоЈ ) О овим куроовима не може ее опде изближе говорити. Наотава у гимиазијама требала би да буде тако удешена., да се само време пре иодне употребљава за паучне диоциплине. Време после подне треба већином посветити дисциплинама, које ое у опште смаграју или као лаке, или које у образовању врше ону Фуикцију, коју н. пр. врше језици. Од IV клаое пак, или од V после подне би могли радити са 2 сахата ови споредни куроови, у којима би се за 4 годпне врло ваљапо могли изучиги и они језицп, чију ћемо потребу доцније пресудити. 2 ) У овом погледу у Србији насгава из матер- " н,ег језика сгоји на врло жалосном ступшу. Из гимназија и оредњих школа у опште износи се најмање знања о овоме језику. Нчјглавнији узрок томе је непрактичност у граматичкој наотави. Саме ручне књиге јеоу неудесне. До скора су били Даничићеви облици српскога и хрватског језика. а данао је Српска граматика од Ст. Новаковића —- обе кн.иге неудезне за шкој у, од којих нарочито прва етоји потпуно на научној висини, а друга нзмеђу тога и књиге за школу.