Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

189

Прве (најниже) школе имају да се боре са неправилносгима, које деца у родитељекој кући добиј ају у језику код образованих, и сем тога нротиву оне мешавине од кукоља и шпенице на области литературо у онште. Прва и пролазна тешкоћа у настави језика у опште, а матерњег носебице, долази од двојакога карактера учења, које се појављује у свези језика и мисли. Говор није ништа без мисли, које треба њиме да се искажу, и пажња се дели на ова обадва Фактора место да се на један концентрише, а на други никако да се но обраћа. Оем тога, сам начин изражавања мисли мора, па хтело се или не хтело, упливисати и на сам израз, па с тога се такође мора узети у обзир и ово. Мећу тим има много облика ј езичног склопа, који се једнако унотребљују за сваку врсту цредмета. Оваке су врсте права граматичка правила и један известан број реторичких уелова. Не сме се заборавити, да предавање језика није предавање (саопштавање) знања у оном смислу, у коме ми обично узимамо знање, као што је у историји, геограФији, наукама и вештинама. Исто тако предавање језика не може бити оно исто, што и улнвање и буђење узвишених или поетских осећања и моралнога иолета. У таким случајевима језик служи само као један инструменат. И кад мп језик за таке цељи употребљујемо, то још не значи да ми баш изрично при томе језик учимо. Без сумње је истина, да се ми сваком употребом језика упућујемо и поучавамо у њему носредним путем и нехотице. Један велики део нашег језичног васпитања баш се у томе и састоји; али ипак оно што се овим путем добије мора се одвојити и засебно сматрати од оних веџбања, која су нарочито ради језика иредузета. * Ова ситуација двојаке нрироде код научних нредмета, често долази у интелектуалној култури. Новим гранама науке ово је

једна једна засебна особина, и код њих се лако могу чинити погрзшке због ове двојности. Има један ®акат, који се никад не сме сметнути сума, а то је, да човеков дух у извееном (истом) времену може обратити пажњу само на један предмет, на п ако је он у стању да врло брзо мења те предмете, и тако у врло кратком времену да преноси нажњу на друге ствари. Међу тим у области васпитања, где се мора радити са различним предметима, и где дух има да схвати и заиамти многобројне појединости, неизоставно је нужна концентрација пажње само на један нредмет за извесно време. А код оних предмета, који узимају двојак иравац, мора се пажња најпре управити само на један засебно, па тако после на други; а не смеју се оба узети у истоме моменту, иа да се нажња између њих цепа и колеба. За веће делове језичне наставе може се нотпуно извести овај принцип одвојене пажње. Али у неким су случајевима језик и мисли тако сплетени међу собом, да није могуће да се сваки део за себе узме и носматра. У вицу, у еппграму, у сликама, свуда ту и идеје и речи подједнако служе као инструменат за ону мисао, која треба да се изрази. 0 друге опет стране стварно знање често изгледа као језично. Шта је то зараза (епидемија)? изгледа као да се питазајезични израз, а у самој ствари ту је главно, да се сазна један природни нојав или Феномен, и ово се и да одговором: значи да се саопшти знање, а не језични израз. Услови за учење језика у опште Учење језикауопште најчиетије се огледа у учењу каквог страног језика. При томе се врши онај процес памћења речи где треба свака поједина реч да се тачно запамти, што задаје великог труда. При учењу матерњег језика имена се свезују еа стварима или мислима, и закони усвајања нису исти