Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

треба у земљоиисној настави извести посредну* очигледност. Већ знамо да за носредну очигдедност у земљоиису, као и у свима осталвм наставннм предметима, служе изиесна вештачка средства, која ми узимамо место истинских предмета, да би смо тако дали ученику вернију представу о тим нредметима, и носде,даби смо му овим начином и учење олакшалиАли ово још није све оно, што ми морамо знати о носредној очигледности у земљописној настави, на да можемо добро нредаватн земљопис и онда, кад се морадичмо служити носредном очигледношћу место^.носредне. Сем тога, ми морамо бити на чисто још и са овим нитањима: а) Која (наставна) средства служе за иосредну очигледност у земљ. настави? б) Има л^ какве иоступности у тим средствима? ц в) Кад треба да се почну употребљавати та средства? 11рема ономе, како се данас предаје земљонис у основној школи — ц то како код нас, тако готово свуда и у Немачкој — као најважније и готово једино наставно средство за посредну очигледност прн предавању овога предмета сдуже геограФСке карте и дртање тпх карата. Пластичко представљање земљишта (рељеФне карте) нашој је оснонној школи, можемо рећи, још са свим ненознато ; а и у самој Немачкој ретка је основна школа, у којој друкчије идц боље стоји у овоме погледу. Раздика је само у томе, што у Немачкој доиста сваки учитељ предаје земљопис у свези са цртањем и помоћу геогр. карата, а код нас тако раде само снремнијн

и бољи учитељи, који се још налазе у мањини. Међу тим, баш кад би се свуда нредавао земљопис овако у свезп с цртањем п номоћу геограФскцх карата, опет не би бидо добре очигдедности (иосредне), као што је иема нв данас дањн ни у једној од оних шкода, гдс ученик мора да арави такав велики џ неариродан снок, као што је арелаз од истинског аредмета на црту. Кад се узме карта и цртање, одмах иосле непосредне очигледности, као прво средство запосредну очигдедност у земљопису, оида не може бити ни говора. о каквој поступности у наставним средствима, нити ми имамо права да кажемо, да у том случају предајемо овај предмет очигдедно. Ученик ће у овоме случају учити само карту а не земљиште, и ми га можемо научити да црта карте; али никако да представља земљиште, и да и из карте, тако рећн, ишчнта слику представљеног земљишта. И баш овде дежц једна од највећих препрека за добро предавање земљописа. Овде ми радимо нротиву сваке природне ностунности и противу свију оних нравила о ностунном развитку човечијега духа, која на сваком месту и за сваки предмет прокдамујемо као прве и најважније усдове за добру и природну наста,ву. И према томе, ако хоћемо истински здраве и ириродне методе, која се обазире на нриродни развитак детањег духа, онда никако не смемо узимати као прво наставно средство за носредну очигдедност у земљописној настави ни карте нити цртање карата, већ морамо тражити нека друга средства, која ће аретходити и картама и цртању карата. А, ево, за што тако морамо чинити: (Наставиће сеј

ДОПУНЕ И ОВЈАШЊЕЊА „Писменим радовима у настави и васиитању" и одговор г. М. ДавидовиКу

У 16 и 17 свесци „Просветног Гласннка" дггампана је моја расправица о писмеинм радовима: какав подожај онц заузимљу према цедокунној наставн н васпитању. На крају ае ја сам се дотакао и данашњих „Правпда о иисмепим задацима" у нашим средњим школама н свих оних приговора што се изпосе на њих. Ту сам узгред дотакао и мишљење

г. М. Давидовића, које је већ пре тога бидо пубдиковано (у II свесци «Пр. Гдасника" под насдовом „Иисмени задаци у шкоди") и по томе постало слободно свакој јапној дискусији. Ја сам њега, то мишљење, узео као преставннка већине, или барем многих, паставника средњих школа, ц критиковао сам га с модерне научне тачке гдедншта на ову