Prosvetni glasnik

278

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ ИЗ МЕТОДИКЕ ЗЕМЉОПИСА [I Ђажност земљоиисне наставе — Утицај земљоиисне методе на остале наставне иредмете — Неиосредна и иосредна очигледносг — Наставна средства]

(Наставак)

Све ово иоказује нам, да је иредстављапе земљишта цртама нешто сувигие аистрактно и неразумљиво за ученике основне школе. Из овога ми видимо, да је читање карата једиа велика вештина, за коју треба великог духовног развитка, и дугог, нарочитог веџбања, Даље, ово нам доказује, да је и цртање карата друга вештина, за коју онет треба и великог стварног знања и нарочитог веџбања. С тога сгављамо као иравидо, да се карта може употребити тек онда као наставмо средство, ношто ученик најире научи да разуме (чита) карту, и ио што је умедне бар ирибдилшо нравилно цргати. Ш тога опет сдедује, да ми најпре морамо учити ученике, да разумеју и цртају карте, па онда им можемо дати карту као наставио средство за очигледиије нредстављање земљишта. Али, но што за ово треба дуге ирииреме, која се поред тога ие може никако постићи ире извесног доба старости, и ношто бисмо ми на овај начин моради оддожиги учење Земљописа за неколико година, т о је иотребно да до тога времена уиотребимо друга средства за очигледну наставу у Земљоиису. Јер, ако бисмо чекали док ученици буду снособни да ио карти стварају себи слику о истинском земљишту, и да цртају карте, онда и у четвртом разреду основне школе тешко би се могло почети учити о земљама, које су ван околине школске. Али иије само ово разлог, због кога ми морамо нре карата (нацртаних) употребити друга наставна средсгва у Земљоиису. Ми смо већ казали да је по слици тешко добити преставу о истинском предмету баш и онда, кад та слика личи колико толико на сам предмет (слике биљака и животиња), и да и за учење по оваким сликама треба извесне припреме. Међу тим, ми смо видели, да је слика земљишта на карти много даља од

истинског земљишта, него насликана животиња од истинске животиње. Па кад ми слику и у Зоологији стављамо на последње место, као наставно средство, и кад иризиајемо да се ни по такој слици ие може никад добити са свим верна и потиуна иредстава о животињи нити о биљци, оида само ио себи излази, да ће ученику сто пута теже и немогућније бнти да добије верну и пошуну представу о истипском земљишту ио једној овакој слици, карти, која апсолутно никакве сличности нема са предметоа, који је њиме представљеи, са нравим земљнштем. И даље, кад признајемо да треба и у јестаственичкој настави унотребити пре слика друга наставна средства, и да и овде слика треба да се узме само онда, кад нема других, бољих, наставних средстава, која више личе на истински иредмет — кад то узимамо у Јестаственици, где су слике оиет колико толико сличне са истинским предметом, онда нам се и само каже да се овога још строжије морамо држати ири предавању земљоииса и употребе земљишних слика на картама. С тога је нотребно да мн имамо других наставннх средстава за очигледно нредавање земљописа, осем цртаних карата и цртања, баш и у оиом времену, кад су ученици осиособљени, да ио цртама и картама замишљају истинско земљиште. Јер, ма колико да су ученици у овоме извеџбани, онет нацртана карта не може унети пи онолико очнгледности у земљонасиу наставу, колико има слика у јестаственичкој. И извеџбани ученици неће моћи никад по карти створити вериу слику истинског земљишта, а неизвеџбани неће ништа даље ни замишљати сем оних црта на артији. Сем карте, дакле ми морамо тражнти још и друга наставна средства) иомоћу којих можемо дати истинитију слику о истинском земљишту, него што то можемо