Prosvetni glasnik

КЊИГЕ И КЊИЖЕВНИЦХЈ

285

горњој половини: ретке су, кратке и низ стабдо оборене. Игличасти су листићи у сва три ова дрвета, док су млађи, мало спљовљени, а чим остаре, они су четвртасти. На наличјујелиних листића имају неке ируге од тачкица (д1оша4а); код смрчевих листића су ове тачкасте пруге на све четири стране листа; у оморикиних листића ове су пружице на гор вој страни, дакле на лицу листа. И у плоду су јасне разлике. Смрчеве шешарице обично висе, глатке су и суве; јелове су опет свагда усирављене и смоловите; оморикинесу: кад усправне, кад хоризонталне, а кад оборене. Л.иске шешаричине су у прва два дрвета с поља глатке и ободом целе, а у оморике су с поља цртасте а ободом зупчасте. Ио овимћезнацимапланинац, а и сваки путник лако разликовати најпре борје од јеља, а у јељу В поменута дрвета: смрчу, јелу и оморику. 61а5шк Нгуа4$кода Магауоб1оУпода РпШуа. IЈгеЛјије 8. Вгизгпа. СтосИпа I, Вгој 1 — 6, 8". 2адгеЂ 1886. — Наука пије нешто готово, није она као свршена зграда, у коју појединац треба само да уђе, па да одмах и сазна сву садржину куће; или да је једиом два обиђе, па да може рећи, е ју је аознао. Наука је огроман организам, који непресгаио расге и развија се. Што је данас у повоју, сутра је џин, а о чему се данас и не слути, то ће сутра нићи. Наука с тога не може бити својина нојединца, нити неколицине људи, нити пак само једнога изабранога народа. Само више очију н>у могу видети, само више срдаца могу је осетити и више умова схватити. Образоване расе поодавно су нознале ову истину; познале су да сам појединац на науци ништа учинити не може. Ту се траже удруасене снаге, и истом тако се постиже неки резултат. С тога, су се, по свакој врсти људске знаности, давно почела осниватн друштва радина. Фрапцузи, Немци, Инглези, Талијани итд. свуда, где год их има на овоме свету, удружени се уче и обавештавају. Друшгво правничко, друштво филолошко , друштво нсториско, археодошко, лекарско, нриродњачко итд. итд. — то су установе, којима се поноси данас не само свака варош, него и много виђеније седо романске и ђерманске расе.

Срби и Хрватн до сад су чннили изузетак од поменутог правила, Као да се она наша примитивна тежња за бесконачним индивидуалпзовањем у државном и политичком животу пренела и на поље научног деловања. Нека тобожња индивидуална самосталност чинп, те сваки мисли, е ће сам својим леђима одићи брдо, или да ће својим једним раменима одржати сводове небеске. Еоји је од нас и приступио храму науке, одмах се опио оном премудрошћу, која га држи у резерви и посгојаном неноверењу према свима радинима истога посла. И ово друштава што их имамо, понајмање се држе љубављу према самој ствари. Наша браћа Хрвати ево су се почели отимати с подоста енергије од нримитивних мана наших. Неколицина њиних научара гајила је још од 10, 15 година мисао о установљењу прародњачког друштва хрватског. Покретачи ове мпсли билису: В. Михајиловић, Живко Вукасовић, Спиро Врусина и други. После тешког наирезања од толнко времена, ево већ година дана, како је ово друштво на ногама. Природњачко друштво хрватско ставило је себи у задатак: унапређење прнродних наука у опште, а проучавање нриродних одношаја: Далмације, Хрватске, Славоније и цедог Словенског Југа, посебице; затим ширење и поиуларизовање природннх наука у народу. Према овоме, задатак друштвенн обмаша ове струке: антропологију, зоологију, ботанику, палео-нтологију, геологију, минералогију, физику и хемију. Друштво чаае чланови: редовни, утемељачи и почасни. Улозима ових чданова друштвоиздаје свој часонис у двомесечним свескама иод именом: „Шазтк ПпШмда 1^агауоз1оупода ВгиШа." Минуде године већ је изишдо 6 бројева, у 4 свеске, овога Гдасника. По правидима друштвеним, оваке ствари удазе у орган друштвени: 1, ориђиналне расправе; 2, поучпи чланци, намењени интелигенцијн, а који имају да доносе резудтате научних истраживања у природним наукама; 3, радови туђих научара, који се тичу хрватске земље; 4, бибдијографија, где ће се оцењивати и објављивати књиге и расправе: и домаћих и