Prosvetni glasnik

286

К Њ И г Е И КЊИЖЕВНИЧ!

туђих писаца. а у којима се расправљају хрватски односи, или које су од веће вредности за наставу у опште; 5, бијолошке и некролошке дрте о «аслужним природњацима; 6, за строго сиецијадне расправе, које имају интереса за научаре у опште, употребљавати се може сем хрватскога: и дагински, Француски, инглески, тадијански, рускп или немачки језик. Садржнна већ изишлих бројева, из које се може видети, да су готово све тачке програма задовољене, овака је: 1, Кисег 0. Соујек 1 рпгос1па гпапоз^; 2, Еи(1оИ Кга1јеуЈс. 1ј0У и Ггизкој Оогј; 3, Ј081р Ка(1\'ојуо«1а. ХЈзрјезЈ рокиаа за ак11шаИгасцош 1зИја па Шјес(; 4, — — ТЈрЦу уапгес1по 81го§е аше па Ецес!; 5, бсћиИгег 8(;. уоп М觧еи1>игд. РнаИиз јтрепаИз; 6, — — Вепсћи§ип§еп, Не1уе11асееп ће1ге11'е)и1; 7, 6огјапоу1с Вга§и1;. Ра1аео1сМуо1о§1зсће ВеИга§е; 8, Јцппас А. Е. КаишзИсш раМга ро окоНш Кгар1П8кој ; 9, А(.1ашопс Еијо. Во1ашст Ме1; па 8пјегшси; 10, Вги81иа 8. АррипИ е(1 о8зегуа210П1 ви11 иШто 1ауого сИ Ј. 6. ЈеИгеуз. 11, 81епсе1 А. Зап 1 запја за МУо1о81оупо§а §1есПб1а. 12, Нел1с А. 0 зјетеној 1ир1пј (семеннца = 1ез1а) и оћсе, па розе апа1от!ја 1 роујез! пје/1по§а гагуоја и Сепкозрегша. Ово су све чланци п расправе, а осем овога има и оиблијограФски део, који је такође лепо заступљен, па на нослетку и део за: разне вести. 1. чланак: „Човек и природна зпаност", износи нам слнку целокупних добитака но људско друштво од напредовања природних наука ; износн нам даље и тековине на овом пољу, па тиме и сувремено стање нриродннх наука. 3. и 4. Покушаји аклиматизовања биља, надвојводе Јосипа, могу овеселити свакога шумара, баштована и воћара, као год и ученог ботаннчара. Овај јеписац предузео да у својој башти иодгаји и очува бнљке из најразно- I

врснијих крајева земљиних. Ма да је позната ствар, да бпљке путују и мењају своју постојбину, опет има ретких биљака из троиских регијона, које ннје било могуће прилагодити на наше прилике. Баш таке је биљке писац аклиматизовао у својој башти. 5. и б. Микологија (наука о гљавама) Хрватске, као год и осталих српских земаља, све до радова Шулцера пл. Мигенбурга, била је ненозната наука. Овај научар основао је хрватску микологију и израдио пре неколако година иовеће дело : Ршкј1 81алопгс1, у ком е је ириказао све гљиве, што их је годннама скупљао, и које ће мудело по свој нрилици с.коро угледати свега. РкаНиз гтреггаИз , о којој чданак говори, јестеЈедна интересангна гљнва, коју је писац изнео као нову Фелу за науку. Она је род с оном нашом: гљивом госпом (РћаПиз шрисНепз), што у топлим летњим дани.ма израсте за 2—3 сата по неколико еантиметара (10 — 20) у вис. Други чланак истога нисца: објашњења о смрчковима (ВепсМ1§чт§еп Не1уе11асееп ће!ге1Теп1), полемичке је садржиие, а говори о опим гљивама, што и код нас расту, а ионајвише по ббрју и јељу, и што се зову: борови смрчкови. И из овог се рада може видети, да је Шулцер темељит миколог хрватски. 7. У„Палеоихтијолошким прилозима" Горјановић доносп скраћен извод своје повеће расираве, коју је штамнао у „Ва<1и Ји§оз1оуепзке Ака(1ет1је" књига ВХХП од 1885. Он прпказује овде неколике окамењене рибе што их је скунио по разним крајевима Хрватске и Приморја. Помеиуо је и две наше рлбе, које му је послао нроФ. Геологије, г. Јов. М. Жујовић, и које се зову: Вепшсиз шасгигиз А§\, нађена на Велим Стенама, и Ооћ1из (Соииз) ћгеу1б А§., нађена опет близу Велих Стена, у Белошевцу код Ваљева. 8. и 9. „Фаунистички набирци" и „Ботапички излет", то су две омање лепе екскурзије, каких на стотине учине иреко лета наши предавачи природних наука ио средњим школама, али у којпма на жалост много шта пропадие или остане нејасно, или му се најзад права вредност ие прошце, а све с тога, што се нема где да објављује тај рад. 10. „Додаци и нримедбе" (АјррипИ е(1 озегуа210ш) Снире Брусине, посдедњем раду Ј.