Prosvetni glasnik

316

пише. Таблу су ову сами слеии ученици аравили од дебеле артије. За писаае се употребљава понајвише оловка; јермастилом сдени тешко пишу због мрљања. Сем тога, Клајн вели, може се употребити обојена артија, по којој сдеп може писати гвозденом писаљком, па ће слова излазити на белој артији, која је испод обојене. За ово се писање унотребљава иста горња таблица са оквиром, на коме су линије, само што се при нисању са обојеном артијом најпре метпе бела артија, на којој ће слова излазити написана, а новрх ове метне се обојен лист, по коме слеп гвозденом писаљком нише, и услед притиска слова излазе на белом листу. У осталом, Клајн ноказује како треба удесити неро, мастиониду и цео апарат за нисање, па да слепи и с мастилом могу писати. Али и оп признаје, да је овако писање код слеиих скопчано с великим тешкоћама и да има врло мало практичке вредности. За рачун сем осталих средстава — ораха, лешника, зрневља разног, — у бечкој слепачкој школи употребљавади су руску рачунаљку, и за иисмено рачунање ону сд Саундерсова, коју је Низен боље усавршио. Иоред тога за рачунску наставу Клајн је употребљавао и тако званп рачунски низ^ који је данас већ изгубљен и нигде се аеупотребљава, и ако је то једно врло згодно наставно средство како за слеие тако и за окате. Тај нпз је врло нрост и сваки га може лако направиги, и баш због тога би он могао послужити и у основној школи за окате као једно врло подесно средство за прву наставу у рачуну. На једној врвци нанизане су мале, наравно пробушене куглице од дрвета или од коске, у растојању једна од друге за два сантнметра. Врвца је око сваке куглице један иут обавијена и кроз њу по други пут проденута, те да свака куглица стоји чврсто и да се не миче по себи на једну илн на другу страну. Свака је пета куглица на низу четвртасто засечена са све четнри стране, а свака је десета већа од свију осталих, и поред тога на једној страни засечена, те је направљена равна површпна, на којој је опипљивим знаком (мале иглице од жице са затубастим врхом или главићем, који остаје на површини куглице, кад се

игла забоде у њу,) означено, коју десетицу та куглица представља. При рачунању, кад треба да се извесне количине на врвци одвоје с којима се сабира или одузима, узима се у помоћ један знак од дрвета или круте артије, која изгледа као латинско десет (X) или икс, па се оно место на врвци забележи њиме, те се зна, с којом се количпном ради. Врвца је двосгрука, и с тога се овај знак врло лако на сваком месту углави између врвце. За нисмено рачунање, сем Саундерсонове рачунаљке, коју смо ми раније на једноме месту описали, у бечкој су школи употребљавали још једпу другу рачунаљку, која је слична са Саундерсоновом. И овде се унотребљава једна дрвена таблица (а кад је велики рачунскн задатак, може их се више узети за исти задатак) која је избушена четвртастим руиама. ЦиФре су направљене опинљиве (онаке као што се и слова опипљивим праве) и нрилепљене су на малим коцкицама, које су тако удешене, како ће се моћи углавити у оне рупе на табли, и како ће онда она страна, где је онипљива циФра, остати озго. Да слеп не би преокренуо коју циФру при раду, има на свакој коцкици, као и код слова, један знак (X) који показује како треба окренути коцку. Слеп овде ради писмено рачунање исто онако као и окат на артији. Он узима поједине цифре и намепгга их једну поред или испод друге, како му рачун захтева. У место црте, којом се раздвајају бројеви слеп на овој рачунаљци употребљава једну танку и уску дашчицу од дрвета, која мало превишује оне коцке на којпма су бројеви. И за разломке се употребљавају исте оваке мале дашчице, само су краће за овај посао. При одузимању на овој рачу- * наљци, онај број, од кога је иозајмљено, слеп означује малом иглпцом, или на ону коцку прилепи мало воска. Ако се рачупа са изливеним цифрама или из дрвета изрезаним, онда се може цео рачунски задатак, ношто је готов, отштамнати (онако као и кад се хоће опинљива слова да штамиају) на мадо дебљој артији, и после га слеп може на артији чигати, или ако му треба задржати да свакад има. (Наставиће се)