Prosvetni glasnik

ИСТОРИ-ЈА.СВЕТЛ

317

ИСТОРИЈА СБЕТА СРЕДЊИ ВЕ^. — ВРЕМЕ СЕОБЕ II. СЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ

1. СРБИЈА и ХРВАТСКА (374 - 750)

(Наставак)

Поглед на прошлост нове отаџбине Срба и Хрвата, — Првнх дана VII столећа настанише се Србн и Хрвати између Јадранскога мора, Балкана и Л.ома, Дрима и Шариних огранака. Око тога комада, као и око свију других балканских земаља, од прастарих времена отимаху се разни народи. Илири и Трачани, племена аријске породице, беху први познати насеобинари. Илири становаху на западној обали полуострва. Њихгге земље беху између Дрине, Шаре, Пинда, Јадранског и Јонскога мора; њихна нлемена још живљаху у северозанадноЈ Италији, на десној обали средњега Дунава, на изворима Јужне и западне Мораве, Белога Дрима и Дрине. Помешани са трачкам и мало-азијским насеобинама, Илири су као Пелазги оставнли у старој повесници грчкога народа чувено име. На истоку иза Илира, од Јегејског мора до Дунава, од Дрине и Шаре до Црнога мора, беху Трачани , који имађаху својих сународника не само у Старој Грчкој, но и у данашњој Румунији, Јужној Русији и Малој Азији. Подељени на многа племена, Илири и Трачани позајмише своја имена пределима у којима, становаху; а удруженн са напредннм народима истока, они беху учитељи још необразованим Грцима. Илири и Трачани вољаху племенску слободу, и с тога не могоше да оснују јаку државу, ма да више иута покушаваху у разним временима њихне племенске сгарешине. То и јесте узрок, што они норед све многољудности подлегоше у борби с мањим, али боље организованим народима. Прво су Грци отночели освајати њихне земље (1500 пре Христа). Дуге војне Пелазга са Јелинима

свршише се најзад иокорењем првих у Јелади и Мореји. После Је Јеленизација преко Македоније судбоносно утицала (од 800 пр. Хр.) на остала илирска и трачка племена. Од седмог, до иоловине другог века пре Христа, македонски сувладаоци ширили своју државу далеко преко илирских и трачких земаља. Илире и Трачане узнемираваху н друга ратоборна нлемена Јевропе. Келти Скордишани продрли су (336) у Ианонију и Горњу Мезију, пленећи пајпре крајеве између Драве и Колубаре; а после нођоше нљачкати и друге земље. То исто чињаху и Бастарани (168 пр. Хр.), кад се, позвати као савезници македонског краља Перзеја против Римљана не могоше с њиме споразумети о награди ; и кад се доцније разбијени повлачише пред римском војском из Подунавља (29 пр. Хр.). У јужиом илирском, као и у трачком приморју, осећаху се поодавна утицаји феничанских и грчких насеобина. У УП-ом веку пр. Хр. основаше Корцирани близу Драча Еаидамно, у цељи трговачкој са Таулантииима, оближњпм нлирским племенима; и Ааолонију (Полину), нзмеђу Војуце и Семени, као трговачку везу Грка и Илира са Игалијом. Стари грчки историчар Тукидид вели, да је баш у Епидамну био замегак крвавом грађанском рату између Атине и Шпарте, познатом као пелопонеска војна. У далматинском приморју немогоше Грци лако да оснују насеобина. Кршевито и неплодпо земљиште приморавало јестановнике да живе од пљачке на мору. Тек у 1У-ом веку пре Христа постадоше иеке станице на острвима, а много доцније на суху. Римљани такође беху освајачи балканских земаља. Сигурно с тога, што илирска племена са својим краљем Пиром участво-