Prosvetni glasnik

408

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К Л

рећи руши оне геограФске иреграде, што су биљу привидно постављене. Ево да летимице прегледамо раздичите чинитеље биљног расејавања. I Прво ћемо разгледати шта чипи ветар. Мноштво бчљних семака има на себи неке крилате додатке, на пр. Брестови, много Јаворје итд. Друге имају свиласте пернице, на пр. маслачак (Тагахасит), па сви наши Одољет (Уакггапељ), даље наша дивља ааарика (Супапсћит УгпсеГохгсит), па Скабијозе (удовице) итд. Додаци на семкама ових биљака чине, те их ветар лако подузме и носи, кашто на нрегрдна растојања, те их тамо спушта на ново земљпште у новој постојбини. Кад за дуго дувају јаки вегрови у једноме правцу, могу на дадеко однети и најнезгранније семке. Онај ветар што диже п носп зрна песка, прелази но 64 километра у једноме часу, а кашто и по 90 километара, кад олуја јако бесни. Оркани тропских предела што изваљују дрвеће и руше куће, прелазе по 144 километра за једап час. Онн дакле могу преносити семке, па и тешке нлодове, преко најширих кланаца, преко великих равница и мбра. Нема сумње внше, да онп често доносе иа морска острва вегетацпју оближњих континената. А вијори преноСе још и врло тешке биљне делове на велика растојања. Американац Др. Франклин прича, како је видео једнога дана у Мариленду (једна држава у Савезннм Државама америчкпм) вијор, који је испред њега почео дизати нешто мало прашине с пута. Стубић је пзгледао као изврнута шећерова глава. За мало, па глава нарасте на 12 — 15 метара висине и 6—9 метара шнрине. За тим се унути шећерова глава протпвно ветру; врло се брзо у ковитлац кретала, али је у напред тако лагано ишла, да би пешак могао устопице ићи за овим метеором. II Франклин се упути, заједно са својпм спном. Ишао је за метеором све (на 1200 мет.) док није ударио у једну шуму. Дотле је сила внјорова страшно нарасда; велнко дрвеће чупао је из корена, и на бурму упредено односио је прегрдном

силом. Дебеле гране н много лишећ летили су изнад шуме у вис. Путник је. гдедао ово с краја шуме, док му се све већ није у прегрдноЈ даљинн изгубидо. Овај узрок, постајући од времена на време на велнком делу површине земљине, внди се да може послужити за пренос не само бнљака, него и инсеката, земских љускара и њиних јаја, а такоизамного других Фела животињских и то на места, куда оне не би нигда на други пачин доспеле, и где се оне могу множити као у са свим новој средини. Једна биљка, порекдом из Сев. Америке, сади се у нашпм баштама још од 1782 год. именом АпзШосМа МасгорЋуИа, даје нам такође чудан прпмер расејавања. Ова Је биљка род нашој Вучијој јабучици (Кокотиња — АпзШосћга С1етаШгз). Двет јој је мадо јаче искривљен, него у наше бнљке, те је надик на турску лулу; цвеће јој је стављено у пазуху лишћа, и над искривљеном круничпном цеви нружила је се подугачка нругаста лиска, попрскана пегама пурпурне боје. Обликом је троћошка. Пдод је шестосграна јајаста ча^ра, која се врхом отвара. Ова је чаура подељена на шест ока унутрашњпм преградама. У свакоме оку има од прндпке дваааест семака; свако је око постављено диластом, врло њежном опном. Ова опна, место да је прирасда за дувареве ока, омотава семке. Семке су обдика срцаста, шиљастим су крајем унрављене центручауре; с једне стране су глатке, с друге ситно рапаве; врло су пљоснате, на крајевима истурене иди јако раширепе. Међу семкама види се један одељак лаке и сунђерасте материје, истог облика као и сама семка, али на врху има малу кукицу , без сумње да придржи семку на себп у добу потиупе зрелости. Семке су нривезане у окама једним малим кртим концем, који је опет везан за сунђерасти комад. Једна ноловина семака уокувезанаје за једну сграну, а друга је половина наспрамно обешена на другој страни. Свакој семци припојен је одмах поред конца један део днласте опне. Кад је ириспедо доба зрења, суша учини, те од најмањег ветра пукне мади конац, семка се извуче из чауре и лебди у ваздуху као са неким штитом за иадање, те тако буде пренесена на веће иди мање растојање, наравно пре^а ирепрекама