Prosvetni glasnik

НАУЧНА ХРОНИКА

409

што је заустабљају нди струјн ваздушној дјто је носи. Л.инеј је прнметио, да круатогаме (нецветаче) имају клице које су налик на врло ситан нрашак. Л.ако је било себи нредставити њино расе.јавање ваздухом, и њнно досиевање на сваку тачку новршине земљине, где год буде повољна места за њино растење. Нјих и Ј1а распростртих не само по таласа стим равницама, већ и на врховима највиших брда и по дну провада. Аихене (лпшајн) погдавито расту на внсокнм брдима, налазе се кашто на голим стенама и то на шест стотпна метара изнад вечатог снега, где средња температура пада готово на степен мрзнућа воде. Свакојако и ова узвишена позицпја мора много олакшавати расипање таласастих делића, од чега зависп и њино опдођавање. С тога, што се гљнве налазе само на земљишту, у коме труну органске материје, неки су писци закључили, да је продукција ових биљака случајна а не слична продукцији осталих биљака. Инглез 1'ггез доказао је неоснованост овога сматрања и то на рачун старе докторине, зване ОепегаИо аедгшоса (постанак живога, из мртве матерпје, без семеиа). „Споре круптогама, тако су многобројпе", велп овај нриродњак, „да у једној само јединци биљке: ВеИси1агга тахгша (сродна је са нашом аречицом — Ј^усоро<Иит с1ауаШт ) израчунао сам више од 10 милијуна снора; њежност њина така је, да се једва примећују, и често би човек иомислио да је то облачак врло провидна дима, Тежина им је тако сдаба, да не би било нимало немогуће да се као пара растуре по ваздуху, или да се растуре узроцима еластицитета, кохезије итд. дакле тако раздичитим начинима, да је тешко замислити и циглу једну тачку, где њих ее би бидо." 1'УсоросИит сегпиит, овај блиски сродник наших пречица, такође је једна криптогама, У опште распрострта у свима еквииокцијалним регијонима. Она прелази северни тропик само у једном случају код Азорских Острва, где се налази око тоилпх извора. Никако је међу тим нема на Канарским Острвима, ни на Мадери. Све као да збори, да се микроскопске споре ове криптогаме налазе свуда, увек п у свако доба године снремне да клиЦају, када добију само мало топлоте, влаге цросвг .гни ГЛАС11ИК

и светлости, као и још неких битних услова за развиће своје Феде. Ботаничари су сазнали, да већина Л.ихепа, донешена из јужне нодутине земљипе у Антарктичној Ексаедицији, којом је управљао Џемс Гос, и којих бројем има на двеста, живе тако нсто и на северној земљиној иодутини, и то од црплике на континенту Јевропе. II Реке и потоци врше врдо важну улогу у расејавању биљака. Струје морске су такође моћни чиниоци у растурању семака биљних. Кишни нотоци сносе с брда у додине све оне многе семке. што су собом дохватили. Ирирода је дала извесним плодовима облик лаких чунића, те да могу на води пловита, пустити се на велике тадасе, п тако доспети у друге климате Они су обдарени таком клицавошћу, да и после овакога бављења у води, одмах ничу и усиевају чим иадну на суву земљу. Сосизписг/ега, ШагГута аппџа, дугачке махуне од Мгтоза зсапИепз, често тако прелазе преко целог Окејана, путујући из Јужне Америке до јевропских обала, па кашто досежу чак и до обала Норвешке. Велики двојни плодови од ^оЛогсеа 8ес1ге11агит са Маддивских Острва, (и ова, као и Сосиз јесу Палме из троиских предела), преплове окејанским струјама више од четири стотине миља од родиога места свога. Дебеле меснате семке са острва Морнца и Мадагаскара, ношто обпђу предгорје Добре Наде, падају на обале острва свете Јелене и тамо ничу. ОитапсИпа Ђоппџс, махунаста биљка из тропских крајева (слична са оном биљком из нашпх паркова што се зове гледичија), веди се да постаје од једне семке, нађене на заиадној обали Ирске. Сер X. Слаон (81оапе) запазио је више Фела семака, бачепих на обаде Оркада (острва поред обаде Скотске) и Ирске (али од којих мучпо да ће се и једна причптомити у тим предедима), већином су с дрвећа што расте на Антплима и Јамајцп. Он мпсли, да су морале најпре реке снети ово семење у море, па онда их докоиала Годфска Струја и чак онамо пзбацила. Дарвин је удесио читав један ред огледа, е да би показао докле се могу одупи52