Prosvetni glasnik

410

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К А

рати семке и илодови различитих биљака шкодљивом утицају морске воде. 11о овим огледима, од 87 Фела, 64 су клијале после 28 дана стајања у сланој води, а више њах издржале су чак и 37 дана. Ослањајући се на средњу брзину струја окејанских, он је закључио, да многе семке могу препловити више од 1600 километара мора, а без икаке штете своје. У северним пределима струје доносе ирегрдне санте леда, прекривепе слојем наноса, на коме се впде млади борићи и разноврсне зељасте биљке. Л.ако је разумети да се жпвот овога мдађа свгурно може наставити на којој далекој обали, до које би доиловило овако ледено острво. То што су које семке сувље, чини те су мање осетљиве према тоилоти и ладноћи. А то опет чини, те могу бити пренесене без свакога вреда у друге климате и тамо се одржати где сама биљка семкина, кад би је хтели пресадити, не би се никако могла одржати. Спаланзани напомиње неке семке, које су клијале пошто су биле у кључалој води. Сер Џ. Хершел прпча како .је сејао напредгорју Добре Наде (Јужна АФрика) семке од биљке Асасга 1ор1шп1а (једна од оних Папилијонадеја, што производе гуму), које су издржале 12 часова у води од 60° С. Барон Лудвиг оиет ниЈе тамо могао никако произвести клијање једне Феле кедра, иошто су јој семке најнре кључале у води. Шго се тиче морских биљака, њине семке кад су у води, у природном су елементу своме. Л.ако је разумети, да ту може бити расејавања свуда, где год су повољни климатп. Противне струје и други слични узроци неће јој ни најмање сметати. Тако Бг. Ноокег прича, како га је пратио Фукус (Рисиз топозпб и Р. веггаГиз) источном ивицом ГолФСке Струје све од 36° северне ширине па до Инглеске. III Различите класе жпвотиња припомажу најмоћнијим начином расејавање биљака. Многе семке опремљене су различитим направама: закачаљкама, бодљама, перјастим израштајима ивичним, окрњцима, прегибалима итд. Овим се направама оне лако нривезују на длаку сисара пли на перје тица.

Свако се молсе сетити наших козјих рогова (ШЛет РгграгШа и Вге1. сегпиа), што махом по нашим стрњиштима препокрива семкама својим одећу жетелаца, вуну оваца и т. д. Тако исто чини и чичак (АгсИит 1ара), Ауггтота итд. Л.инеј је рачунао нетнаест биљних родова, опремљених различитим направама, којима се зреле семке прикачују за длаку и перје животињско. Мимо овога Лпнејева броја данас је познато много више оваких биљака. А као да све човека води воровању, да и лав и курјак не учине ниједнога лова на биљождере животиње, док тиме не учине какву услугу и биљној економији. Кад једна биљождера животиња буде погната непријатељем својим, често се она баца кроз грање п честу, заплпвава у реке и језера. Семке што су прионуле о бокове, смакне џбуње и шибље, или дигне вода у пливању. У самоме теснацу где је жргва поједена, налази се често мноштво семака које је живогпња појела истом пред напад, и које још нису подлегле никаком кварењу процеса варења, и које су према томе потпуно подобне за клијање у повољноме земљишту. Пролаз несварених семака у желуцу животињском, јесте један од најмоћнијих узрока за расејавање биљака. Зна се, да један- део зоби што је коњ позоба, задржава подобност клијања у ђубрету. Што се тиче осгатка хранива у овим семкама, вране се без зазора користе њиме. Многк људи, вели Л.ане, мислећи да је плодност малих семака уништена пролазом њиним кроз желудац животињски, не могу да се начуде: како то да њива, лено узорана и посејана најчистијим шеничним семеном, опет носи коров и овсик, нарочито ако је њива скоро погнојеие новим ђубретом. А узрок је тако близу. Од свију животиња тице понајвише помажу ширењу биљака. Својим семењем они нреносе све оне биљке из једне земље у другу, што су се ирилепиле за њино перје. Грудве и земљани брабоњци што им се кашто начичкају око ножних прста, могу такође бити пуни различитих семака. Дарвин је једну оваку грудву земље, смакнуте са шапа једне црвене нреиелице : нолио водом и метнуо нод стаклено звоно, и ту је