Prosvetni glasnik

Н А У Ч Н А

411

држао три годвне. Из те земље произвео је он 82 биљке. Велики овај природњак инглески прича још, да су трн кашике земље, захваћене из једне баре, па лено неговане и чуване под звоном, произведе за шест месеца 537 биљака. Неке тиде из реда иевачица (Раззегез) поиаишо и много ждеру зрневља и осталих семака, које после на врло удаљеним местима, високим бреговима итд. избацују у ђубрету, па семке тиме не губе кдијавости. Бављење семака у тичиЈем желуцу више их оснособљава за кдијање. По једном инглеском ботаничару, семке од биљке МадпоИа д1аиса (Фамилија истог имена, ностојбина јој Сев. Америка, Јапан и Инђија),пренесене из Амершсе у Ингдеску, имаде су да претрне овакав истн преображај у клијању. Бобнце имелине ( Угзсит) кдијају само тако, ако су најпре прошле кроз тичији желудац. Сер Чардс Лајел извештава ево о овакој ствари. ЈЈад су год ингдески башгинари (фермери) хтеди за што краће време подпћи живу ограду око закупљених имања, храниди су ћурке глогињама, па су за тим сејали гдогове кочице у ћурећем ђубрету. Тиме су свагда за читаву годину раније добијади живу ограду од гложја. Кашто одујни ветар диже семке једне биљке за неколико кидометара у вис, па их за тим пушта у Окејан. Морска струја дохвати их за тим, и враћа на обаде континената, више или мање удаљених. Када за тим море осекне, остају семке на суву, а тице падају п зобају их. Замисдимо сада, да је коју од ових тица зграбио соко или орао, па летећн однео је у какво своје пусто место, и да је тамо нотрошио свој пљен. Семке што их је тица на мору у свој желудац уаела, наравно остаће слободне. Ове ће семке моћи тако да расту на овоме са свим новоме земљишту. Смрт којој подлеже многе идодождере и биљождере тице, мора се дакле сматрати као околност, коЈа одакшава пренос семака у земље, где оне нису од пре расле. У пданинама острва Јамајке растеједна биљка нз Фамилије Цииерасеја, ЈЛсгпга Јашагсепзгз (то је оаа Фамилија, укојој су махом оне наше биљке, што чине барску дива ДУ = бар, оштрице, итд.). Она расте поред

малих потока. Семке ове биљке имају вршак на коме стоји кукица, онака од прилпке као што је удица. Тице које падају да се пораздаде водом у потоцима, преваре се кашто те падну и на ову биљку. Ако је при том тица мада, дешава се често, те је ова биљка задржи удицама својих семака, и да тица ту цркне немогући се никако осдободити. Веће тице увек успевају ослободити се, посде краћега иди дужега напора, ади собом одеесу све оне семке, које су своје удице заболе у перЈе њино. Тице дакле одвољно препосе ове семке на мања иди већа растојања. Бдагодарећи овом начину расејавања, (Лсгпга Јатагсепш распрострта је данас с овога острва по пелој Средњој Америцп, по Вепецуједи и Еквадору. Поменусмо начин, што га употребљавају инглески Фермери за брзо подизање живе ограде од гдожја. Готово сдичан начин унотребљава се у Јамајци за размножавање биберова дрвета (Ртепкг ^тдаггз). Ова је биљка из троиске Фамидије биљака, што се зове: ЖуНасеее. Рођак је оној бнљци, од које се у нас по варошима продаје цветна петељка, под нменом Каравиља, а плод у зачине под именом Каранфић. Од РшепЂ-е се продаје у нас такође по бакалницама незрео осушен ндод под именом Најквирца (инглески иди јамајачки бибер). Обрада биберова дрвета најважнији је извор прнхода за Јамајчане. Ади они нити сеју, нити пресађују ову биљку, него изаберу згодно земљиште у близини каквог већ подигнутог воћњака ове биљке, иди бар неколико дивљих дрвета, и заграде га. На 12 месеца од прилике иза овога и то после онога кишног доба тропског, заграђено земљиште већ је покривено многим мда : ,еи ове биљке. То је могло бити тако, што су тице ждераде зреде пдодове с овога дрвета, па су у ђубрету семке избацивале. Продаз семака кроз желудац, у место да их је покварио, оспособио нх је да брже кдијају. Инглески ботаничар Ланен (Ј^ипап), који је показао дуге појединости овог начина размножавања биљака у Јамајци, каже: „Тице грабљиво прождиру зрело семење Пиментино, и избацивајући га у ђубрету, размножавају ово дрво, но свима крајевима шуме. Мора се мислити, да семе, прсдазећи кроз 52»