Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

571

Г. КРАГУЈЕВ1ЧКЕ ГЖМНАЗИЈЕ

Госиодину Министру Иросвете и Подносећи извештај о крагујезачкој гимназији за 1886-87. школску годину, част ми је да сврнем иажњу госнодину министру : на незгоде са којима су се борили предавачи савдађујући тешки посао наставе ; на поделу предмета, као услов наставничког личног усавршавања и ученичког стварнијег нанредовања; на ђачки напредак, као ресултат тога усиљавања ; на књижницу и учила, као на средства, којима се оживљују методи стварним научним изворима; и на школску зграду, као хигијенски услов за физично и морално васпитавање ученика. а) Две не редовне школске године, поколебале су јако ученичку дисциилину у нашој гимназији. Многобројни ђачки изгреди, као последице ненормалних ирилика, забринули су проФОСврски збор и изазвали га ове школске године на озбиљније мере против свега што каља име. заводу. Изостајању са часова стало се на пуг одређивањем максимума (50) неоправданих изостанака, преко којих неуредни ученици беху изгнани из школе с правом на иснит, учинили толики број уједном или више месеца. Зарад брижљикије дневне и месечне контроле рада и школског нохођења, одбачени су дотле у употреби засебни наставнички каталози, а разредни заведени. Дежурноме про®есору, који је свога дана мотрио на ђачко 1 онашање, дато је право разродног старешине н тим ојачан аукторитет наставницима, који не предају у вишим или нижим разредима ; а с правом стављена му је дужност, да рано долази у школу. Да би ова регула имала и васпитни значај, разредне старешине брижљиво су мотриле на своје разреде и сноразумевале се с другим паставницима о напретку или назатку ученика. Директору и

Црквених Иослова проФесорском савету остало је да осетнијом мером казне значајније ногрешке. Еазни с почетка чешће ностале су ређе исто онако, као и ученичке погрешке. По значају кривице овако су текле саветске одлуке : један изгнан из свију завода на свагда, због лажне сведоџбе ; седморица с правом на полагање иснита, (тројица због неуљудног ионашања према наставницима, а четворица зарад великог броја неоправданих изостанака). Тридесет и осам, казнио је савет затвором за разне кривице, као због одласка у кашану, безобразних речи, боја, унорства, лова и изостајања из школе. Доста су их казнили директор и разредне старешине за мањи број изостанака и омање кривице. Како се постепено и полагано користоваху ученици науком најбоље може да покаже број благодејанаца појединих месеца. У почетку године (у Новембру и Декембру) било их је 15 са укуином месечном наградом од 258 динара. У Јануару и Фебруару број је спао на 5, а благодејање на 95 динара. После опет отпоче напредовање. У Марту и Аирилу било је 8 редовних и 3 нередовна, што као Старо-Србијанци уживаху страначку помоћ из партије државног благодејања. Сума месечног издавања благодејања била је у Марту 185, у Априлу 192,50 дин. У Мају било је 11 редовних и 3 нередовна, у Јуну 13 редовних и 3 нередовна. Издаци првог месеца беху 258, а другог 315 динара. б) Осем досад поменутих незгода са којима су ее морали да боре наставници као са тегобама које спречују наставу, на реду је да поменем њихну оптерећоност великим бројем часова и предмета (минимум је 18 а максимум 21 час). Томе је узрок мали 72*