Prosvetni glasnik

наука о би.

л>ном тканј У

главица састављена из једне ћедице , то је она кугласта или јајаста (иди крушкаста.) Ако је главица саставл,ена из више ћедица, то је обдика пехарастог иди штптастог; њена ведпчипа јако варира, жљездаие длаке неких инсективорних биљака луче сокове за варење, те на тај нанин помажу хранењу биљке (Бгозега) и т. д. У жљездане ддаке додазе и колетери. То су масивније ддаке, састављене из већег броја ћедица, које постају из једне дерматогенове ћедице. Налазе се на пупољцима многих биљака. Облика су различног. Обично имају кратку дршку, састављену пз једне иди више ћедица, а на њој се надазе секреционе ћелице, здружене у једну главицу разног обдика. Секрет им је пли гумна сдуз или смода идп најчешће смеша од обојега. Гумна слуз постаје на тај начнн, што мембрапинп сдојеви, којн деже испод кутикуле колетера, у додиру с водом постапу слузпи. својим бубрењем издигну кутикуду, која прсне п гумна слуз издази из ћедица заједпо са смодпм капљицама , ако је ових бидо у ћедицама. Сскрет кодетера чпни, те су деловп пунољка сдепљени међу собом. То се депо видп код п\пољака (кад се почну развијати у пролеће) у дпвљег кестена, јоргована, јабдана, а у мањој мери у врло многих дрвенастих бнљака и т. д., па и код многог зељастог рашћа. Жљездане длаке могу по некада да дуче н шећерни сок и тада снадају у органе, који се називају нектарије идп медници. Састоје се нз ћедичпе групе извесног својства: секрецију врше некутикуларисане ћелице (са тапким мембранама), из којах дифузијом излази шећерни сок, иди секрецију врше кутикуларисапе епидермне ћедице, које су или обичног облика илп имају обдпк папила н длака. У овом носледњем случају кутикула се разори, мемебранини слојеви пспод кутикуле ностану сдузни и шећерни сок излази на ноље. Емергенце. Докле трихоме постају из дерматогена, дотде н. пр. бодље у пдодова татуде и дивљег кестена имају у себи чак и васкуларие сноппће. Такви длаколики делови при чијем образовању суделује још ц осповно ткање пдп чак и врвчано , назпвају се емергенце. Између њих и трихома има предаза. Већина бодаља н. пр. у ружа, и бра-

давица јесу емергенце, а већнна обичних длака, чекпња и љуспица јесу трихоме. Но и ту има изузегка. Емергенце 'се деде на бодљаве п длакаве. У нрве додазе бодље у ружа, огроза и т. д., даље бадље, брадавице и т. д. на новршини многих илодова (татуда и т. д.). У друге долазе главичасте длаке у ружа , перница у СотрозИ-а и т. д. в). Ениолем Епиблем састоји се пз ћелица, које се у многоме сдажу с епидермним ћедицама али су обичпо слабијезадебљаде и мање су спљоштене. Но највећа је разлика између њих, што па ениблему пема стома, а палазе се сасвпм карактерпстичне длаке — коренове длакс. То Је најпростпји облпк длака. Код Рћапего§ат-а већином су једноћедпчне негранате, ади могу бити врло дугачке. На против код маховина, хепатика и т. д. (где се називају и ризоидиЈ по правилу су сасгављене пз више ћелица и гранате су; мембрана су им често јако задебљаде или имају јаке кутикуларне делове. Врхови коренових ддака јако су ирпљубљени уз делиће земље и служе као органи за примање течне хране из земље, а с друге стране луче сдободну кпселину, која раствара делиће стена. За све то време садрже у себи протоплазму и ћедични сок; доцније их изгубе и разоре се. Коренове ддаке постају редативно позно, т. ј. далеко од коренове вегетационе тачке, често на 1—2 см. 2. Сдожена поконсица Сдожена покожнца састоји се из више сдојева поређаних један нзнад другог. Постаје као и проста покожица из Дерматогена; само у првом сдучају, при постајању просте нокожице, дерматоген се дели само тиновима који су управни на површани ткања; док у другом случају, при постајању сложене нокожице, дерматоген се дели тиновима, којп су од чести управни на површипи ткања а од чести њој паралелни, те се на тај начин понајпре образује дерматоген састављен из више сдојева, па из њега после постаје сдожена покожица. По обдику и садржају ћеднца ова се покожица не разлпкује битно од епи-