Prosvetni glasnik

613

дерма; спољашви слојеви потпупо се сдажу с простом покожпцом. Ћелице сложепе покожиде немају хлорорила, потпуно належу једна на другу, не образујући интерцелуларе и тиме се ова покожнца разаикује од основног ткања којележи испод ње. — И у сложеној покожицп има стома. Налази се на лишћу многих Рјсиз-врста и Ве§ошасе-а, на стаблу и лишћу Рјрегасе-а и т. д. Надази се и па ваздушн«м жилама у ОгсћМе-а и АгоЈЈе-а, где њене ћелице губе свој ћелични садржај и око корена образују ваздушнн коренов обмотач. 3. Перидерм Зељастн биљни делови ио правилу за време целог свог живота покривени су иокожнцом, а стабла и корени дрвенастих бпљака само за неко време, док не израсту у дужину; њихова покожица за тим изумре азамени је секундарпо кожно ткање — иеридерм (плута у најширем смислу). Перидерм се јавља и на пеодрвењеиим нодземнпм деловима(код кромпира, репе и т. д.), а веома ретко на лишћу п. нр. на нупољковим обмотачима у дивљег кестена и другог дрвећа. Међу тим има случајева, да примарно кожно ткање на гранама и стаблима остане нодуже, за некодико вегетацпоних нериода, и док органи дебљају, покожица расте ио новршини, т. ј. ћелнце јој се толако множе тиновима радијадним, колико захтева већи обим органа. Ови изузетни случајеви јесу на стаблу имеле, поморанџе, а Асег 8<;па1ит може и после иедесете годпне бити без перидерма. Пре него што нестане нримарног кожног ткања, испод њега образује се слој перидерма и то код дрвенастих биљака већ на крају прве вегетационе периоде, ајош много раније код кртоластих задебљања нодземних стабала (кромиир) и меснатих корена (репа). Пошто се образовао перидермов слој, то он сада убрзава изумирање покожице, и кад покожице нестане, перидерм је већ ту. Обичан је случај, да перидерм замени цео епидерм каквог органа. Ређи је пак случај, да се перидерм најпре јавља на појединим местима. Тако н. пр. па четвоространомстаблу курковине перидерм се јави најпре на ивицама, а површине су још зелене и нокривене епидермом.

Иеридерм је састављен или искључнво пли претежно пз перидермних ћелица, које су готово увек иоређане у радијалним редовима. То су већином спљоштеие ћелице с танким мембрапама, које се јако хемијскп иромене, јер једап део целулозе прелази у суберин.С овом хемијском променом мењају се и физичке мембраиине особине — мембрана више не пронушта течпости и гасове. Ћелице садрже већином врло мало зрнастих делића, понекада и игличасте кристале, мрке смоне масе (буква, кестеп) или су нотиупо испуњене зрнцпма бетулина (бреза). По најповијим нспитнвањима оина сваке неридермове ћелице састоји се из 3. ламеле: а) сиољашње која се назива п средња ламела, она је заједничка за две суседне ћедице и састоји се из јако одрвењене целудозе; б) суоеринске ламеле која се састоји из целулозе и суберпна п в) унутрашње —- целулозне ламеле која се сасгоји из чисте или одрвењене цедудозе. У морфолошком погледу неридермове ћелице или су једиаке или пеједнаке. У овом посдедњем случају обично има две врсте таквих ћелица : једне су пљосиате са дебедим мембранама а друге су шире п имају танке мембране; обе врсте тих ћелица долазе па изменично тако, да је перидерм састављен из слојева који се могу одвајатп као оно иапирни листићн. Ово се лепо види код брезе. Код понеког дрвећа перидерм остаје за дуго као танак али ипак чврст спољашњи слој и на најдебљпм стабдима, која тада имају глатку површнну. Акс се пак перпдерм састоји из више сдојева, онда постају дебеле љуске, које у практици представљају илуту. Такав је случај код кдена и ТЛтиз вићегоза. Сваке године образује се по један перидермов слој, те је тако перидерм тих биљака састављен из концептричних годишњих прстеиова. Понекада се у перидерму поред перидермних палазе још и цоједпне склеренхимске Келице И1И читаве груие таквих ћелица. Ако нх је много, оида се добија рђава пдута. Перидерм постаје нз једног памеристема, који се назива фелоген и који постаје врло ретко у самој покожици (Кепит 01еаш1ег), много чешће постаје у основном ткању. неиосредно до иокожпце или пак у ћедицама које су близу покожици. У свима овии случајевима постаје такозвани сиољашњи аери-