Prosvetni glasnik

615

заступљен ручни рад, али само због његове практичке вредности за жпвот, што је одговарало целом нравцу њиховога васаитања, које ццје хтело ни за шта впше нн да зна, нпти да чему даљен тежи сем онога, шго му за жпвот треба. Једиостраио, алп иаметио једнострано. Код шоластнчког образовања, видећемо луду једностраност, и онда ће бити још ц јасније, како грдне разлике постојеизмеђу једнострапостп иједностраностп. Још да споменемо, да су женска деца Шпартанска остајада код својих родитеља, где их Је мајка, уз припомоћ робиња, учида женским радовима: да нреду п да тку, н свима другпм домаћнм нословнма, који су за једну добру домаћицу нотребии. Али, и девојчице морале су долазити на гимнастичка вежбапа, која су, екоро иста онака била, као и за мушкарце. Здравље и телесни развитак , окретност и уметпост за арактички рад у животу, била је главна цељ жепског образовања у Шнарти. Јер држави требају здрава деца, а таку децу не могу рађати слабуњаве п бледе мумије, код којих су мишпћи као какав сунђер у сељачкој школи, него развијеие женске, чврстих костију ц мишића, пупе живота и снаге. Какав диван углед дају Шпартаоке п за дапашње образовање женскнх, нарочито по већим варошпма !. . .. б) Атина. Са свим други правац влада у Атнпском образовању, и са свим други ноложај заузпма нрема раду у опште, а ручном посебице, Атински законодавац, Солон, (рођ. 639. год. а умро 559. г. пре Христа), којн је као и Ликурго у Шнарти, норед грађанскпх закона, издао н закон о школовању атипске омладпне. Али и овде морамо у напред наноменутп, да то образовање пнје обухватало све друштвене елојеве, ннје вредило за све Атпнске грађане. Као год и у Шпарти , тако и овде, људц се деле на слободне п робове, који нп у ком погледу пе ужпвају једнака права, на нп у образовању. И Солон се, као ни доцнији грчки философп : Плато п Аристотело, не усуђује, да у своме законику узме у заштиту робове, п да пм социјални положај колико толико иоиравп. Опи су искључени нз свију државних нослова, и њима се не даје право , нп да свој иодмладак могу школоватн. У таком их положају оставља и

Солонов закон, и ако су робовп сачињавалн већнну Атинског становнишгва. Јер у Пернклово време (око 450 г. нре Хр.) још су бплн робовп у огромној већини нрема слободннм грађаннма. У то добајеу Атици бнло само 20 хиљада за рат способиих грађана, а 40 хиљада робова. И према томе, све ово. што Солон захтева за образовање омладпне, односп се само па образовање онога реда стаповника, којп су сиадалн у слободне грађапе Атписке, плп другнм речпма, вредп само за једну трећину од целог становништва. Солон сматра, да опсгапак п благостање једне државе пајвише зависн од тога, каквп су грађани те државе. Ако су они образовани, онда ће и цела државна зграда бнти чврста и стална; у протпвном случају неће битн најважннјег услова за државпи живот. За то Солон захтева, да се сваки грађанпн образује. Али како ? Солон нећс само духовно образовање. Усавргиити човекове духовне снаге за иосматра>ке, логичко мишљење и сталну вољу, то још не значи, образовати грађанина, који Ке државном јединству и самосталности, који ће целом друштву моКи бити од користи. Живот није, вели Солон, само мпшљење, пего за њега треба и рад. Ваљаност једне друштвене заједнице нли државе, зависи колико од знања толико п од „умења," од саме примепе тога знања, или, другим речима, од рада. Школа, дакле, не вршп свој задатак, ако у човеку развпја само духовпе снаге, ако га кљука само знањем, а пе упућује га п како се раде онп пословп, који су за жнвот његов неопходно нуж^ ни. За то, велп Солоп, сваки грађанин треба да прибере што већег знања, да научи да мисли, али уиоредо с тпм, оп треба да научп н да ради. Без овога другог не вредп никако образовање; јер кака бн била та држава, какн би били опн грађани, којима бц мц дали н пајшпра знања и паучили их да пајоштрије мнсле, ако цх не би свикли п научилн и да раде. Такво друштво не би могло нц да оистане , па ни државе с таквим грађанима не може бпти. Материјално благ остање грађана, то је живац државног јединства. Сиротиња материјална, тојекорен свију зала и несрећа, које могу ностнћи једно друштво ; ту је основа п за сва нева-