Prosvetni glasnik

616

РУЧНИ РАДОВИ У

ОСНОВНОЈ школи

љалства и иепоштсње у друштву. Спремнти иарод за рад , уиутити га и обучити како пеће насти у чамотипу и сиромаштипу, то зиачи уклонити п ишчупати кореп свију зала, од којих тај народ патп ; то зпачи створити му услове за корпстан и иоштен жнвот. А по што карактер државе зависп од њеаих грађана , оида ће се , сиремом народа за рад, н држава оснажити и аостати чвршИа и моИпија у сваком иравцу. Државно једнпство н папредак целога друштва не потиомаже се, по Солону, притиском ппашх класа у друштву, нити приснлпнм мерама, него тпме. што ће се код свију грађана образовањем развнти њнхов дух и њихова способност п спрема за рад. Заднвљалост, као и сиротнња , и све беде које од тога нроизлазе, могу се код грађапа једпно образовањем уклоннтп , и то образовањем таким, воје ће н умне снаге усавршпти а и за послове сиремнтн, којима онн треба да се заппмају у животу. Поштовање рада , и уверење, да је рад једаи од нрвих чинилаца како за живот појединца , тако и за жнвот и онстанак целе државе, целог друштва треба да прожме све друштвене слојеве. На то дакле ц школа мора обратитн највећу нажњу ; то треба да буде главни задатак целог образовања. То је ио Солону главни задатак школе. То су основне мисли , на којима Солои хоће да буде уређено цело образовање Агинских грађана. С тога он захтева, да се ученици, иоред другкх иремета за духовно образовање, обучавају и вежбају и у оним радовима, које треба да раде, иогито изађу из школе. У те радове за практичкн живот, Солон на првом месту рачуна занате нземљорадњу. Без тнх радова не може држава онстатн, па сез њих и иојединац, који је изишао из дивљачког стања, тешко би могао живети, и за то сама школа мора се пајвише старати , да се ученнци за те радове снреме. Кад школа сирема за живот , а тај живот не да се ни замислити за културног човека Гх<з занита и земљорадње , оида шта може бнти нрече за ученикаиза будућег човека^ иего да се снреми за те иослове, те да их може и уме радитн. И ако школа пе осиособљава и пе спрема своје ученике за те иослове, кчји су први услов за човечаиски жпвот, онда чему она може да их учи ? Рад,

рад, рад — довпкује Солон својим Атињаиима — то је живот, то треба да буде програм и школе и живота и целог образовања. У Атиии се деца пе узпмају у васпитне заводе као у Шпартп, али за то Солонов закоп ставља у дужност сваком роднтељу, да, своје дете образује; а сииу опст, да је дужан, да свога оца у старостп номаже и свакад поштује. Нс учини ли, иак, отац своју дужиост према спну , оида он тнме разрешава н овога од његове дужности нрема оцу. Давшн овако здраву основу за васннтање, Солон је у псто време тнме , и само тиме иоложпо чврст темељ, накомеје Атина могла доћи до онако великог културног развоја. Само духовно образовање није никад могло бити у сгању, да учнни онакав нреображај у Атипском животу, какав је учињен услед опако здравих погледа на пародно образовањс , како Солоп захтела. Дух треба да се развија, треба да се да довољпо иоља за слободаи развитак свију човековнх снага и способности, али ту спада и спрема за живот , ту спада п рад, и за то га п школа мора узети у свој делокруг. Све развијање , све образовање , без спреме за ирактички жпвот н за вршење оних послова, која су нотребпи васнптпику, по што изађе из школе, Солон све то сматра као ништавно. Јер тек рад, а то је сирема за живот, може људе упитомити п облагородити, и од свнју их иевоља сачувати. За то је умно обризовање без обр&зовања за рад, без икакве вредности. И с нотнуним правом Солон сматра, да ће свеколнко образовање парода битп јалово и ништавно, ако се тај народ не спреми и не наоружа оним оружјем, које ће га спасти од сиротиње — а то је рад. Нацрави од свег народног нодмладка највеће научаре, којц ће уметп о свима светскпм мудростима говорити , који ће у нрсте знати и нсторију ,1 земљопис и рачун и ирпродне науке ц све остале предмете, а ие спреми га н не научн га о оним иословима, које тај нодмладак треба да ради иосле изласка из школе и од чега треба да живи, — онда ће бнти сва та наученост шунља и магловита, без икаквс вредиостп. Од леиог говора, логкчког мишљења и многог знања, народ не може да жпви- Њему треба и то до' извесиог стеиеиа, али с тим још и нешто друго,