Prosvetni glasnik

извештаји

онет јјз то веома далеко од онога што настава ваља да чини за тело те да буде тепз запа гп согроге запо (у здравом телу и душа здрава). Гимнастика је данас још један обавезан наставни предмет више, но вежбање тела, свестрано и иравилно помагање му да свестрано и правилно расте и развија се. Васнитање телесно треба да је много боље заступљено, него што је данас. Тело је данас још закржљало и занемарено и сматра се већином као изван задатка школинога. Даље, настава данас веома мало спрема руку и тело за рад, за живот; не навикава на оно што је основица културноме животу, него на рад речима, на говор, на празне препирке у којима се често преневиди и неће да призна ни прва морална норма: истина. И баш овде, у овоме, господине министре, ваља да тражимо узрок многим злима, која се опажају у нашем новијем социјалном ждвоту. Ето вам још једнога доказа, да ми имамо наставу да решормишемо, па смо онда решормисали и школу. Трећу сам вам ману споменуо: што је мало економна и нривредна. И основна настава, као најшира народна школа ваља да води рачуна о економној страни свога народа, о ступњу тога развитка, и да га аотиомаже. То ваља да члни школа свакога народа. То ваља да чини школа нашега народа још више, ако ћемо што више да се одупремо економној навали спољној и да убрзамо свој напредак. Наш је народ земљораднички, и школа мора у томе да му помогне. Не бих рачунао у школу овога народа ону, која би испраћала СВ0 ЈУ Д6ДУ У живот са свима прородима, ®араонима, гресима, падежима и глаголима, мачкама и елоновима.... а да не познају све врсте птл.ива, крушака, јабука грожђа, жита, траве итд. и да не умеју да их калеме, негују и расплођавају. Кад се купе државне дације, за различне државне потребе, онда не помажу пророци. Еад затреба за школе, болнице, касарне, поште и телеграФС, друмове п ћуприје; кад хоћете да поправите економну,

а основних школа 707 материјалну страну народну, те да бисге му поправили и иросветну, духовну, онда се не нита за колико су грехова знали стари, кака је њушка у слона, како се зове која реч у језику, него: колико је жита, стоке и воћа извезено из ваше земље и колико је новца унето у вашу земљу. А што су вам год бољи производи ови, то су на бол>ој цени и више пара враћате у своју земљу. Вшпе п боље има и да изиђе из ваше земље и да остане у њој. А то је благостање. Школа данас не чини ништа за ово благостање народно. Многе данас немају ни парчета земље поред себе, (и ако је закон нрописао да свака школа мора имати бар дан орања поред себе). Огромна већина наставника не уме ни сама да накалеми и једну крушку да му се прими. И они који су ово учили, учили су га на табли ; и умеју да калеме на табли, а у башти не умеју. Шта да мислите ви о пшоли, кад она постоји 2030 година, а ни дрвцета око ње, но деца да погоре лети на сунцу, кад изиђу на одморак, и завлаче се по салашима и којекаким ћумезима општинским, и бију их разни ветрови са сваке стране те пропадају од кашља а зими немају где ни да изиђу на одморак, но вену у загушљивости школској! А за толико година могао је да се подигне прави парк око школе, од најпробранијега дрвећа и воћака, и свако дете које је ишло у ту школу, да има својс дрво, што га је оно засадило или накалемило. И ово да буде не само расадник идеја економних но и семена и воКака. економије саме. Шта да мислите о школи једнога земљорадничкога, и притешњенога осиротелога народа, у којој се о свему томе нити шта предаје нити шта чини.... Довде сам вам изложио како наша основна настава ништа не чини да се што више иривреди. Могао бих вам сада навести примера, како не само што се не стара да привреди што више него не штеди и не чува ни оно што затекне готово, привређено. Но ово већ 90*