Prosvetni glasnik

НЗВЕШТЛЈИ 11АД301Ч1ИКЛ ОСНОВПИХ ШКОЛЛ

719

с ма10. мање иука долази до бољег комада, где ниеу изложени толиким ненриликама, као у учитељској служи. Број њихов, и иначе мален, тиме се је знатно смањио. То.је узрок н1то се мушке школе све више иуне учитељицама Више Жен. школе, иа чак их има и у етаријим разредима подељене школе, што је и закону противно. По варошима готово нигде и нема учитеља у I. и II. раз., све је то уступљено женскињу. Ни то није било довољно, већ, да би се потпунила иразна места постављани су у најновије доба и ђаци из IV. е V. раз. гимназије и реалке за застунника учитеља. Овим је учињена иогрешка, јер, по мом мишљењу, боље је немати никаквог учитеља, него имати каквог му драго. А не може с е ни мислити да деца од 16 и 17 година

(често у сеоским школима има ђака тих година),-изишавши из школе, која још и ие даје никакву стручну спрему, могу бити добри учитељи. Веома је похвална тежња м тађих учитеља за удружењем. Че.шћи састанци ради договарања о раду, држање предавање и критиковање њихово: без сумње ће бити од велике користи и по учитеље и по наставу. Левачки су учитељи — не сии • држали ове године десетину таквих скупова и предавања и сви они који су одлазили на та предавања, за цело су се користили. Још би веће користи било, кад би, иоред ових предавања, држава приређивала предавања за учитеље о школ. одмору бар сваке друге године, као што је и било почето.

IV. Г. Ђуре Врбавца, иредавача, о тколама у рудничком округу.

Прегледао сам све основне школе у окруГ У рудничком, и нрема датом ми упуству од 4. Маја тек. године ПБр. 4978. у нонизности подносим вам оншти извештај о школама, које сам прегледао. У посебном извештају ја сам вам поднео све податке, а у овом ошигем делу бићу слободан, да изнесем своје примедбе у опште о основним школама. I. Наставници и њихова сирема Позната је ствар да на образовање и васпитање наше омладине пресудни значај има довољна и недовољна образованост и спремност самих учитеља. Друге пак прилике могу тек на другом месту бити чињенице, које спречавају и отежавају добар успех у школама. Полазећи са овог становништа, мило ми је што могу рећи, да су наставници у овом округу, у опште узев, доста спремни и могу се рачунати међу врло добре наставничке снаге.

Према снособносги и спреми својој наставници се ови могу поделити у три реда. У први ред долазе наставници, који су свршили Учитељску и Вишу Женску школу, а и по неки од старијих наставника, који су ишли завременом, течитајућипозната упуства, и пажљиво лронраћајући нашу школску књижевност, доста су учинили за своје наставничко усавршавање. Предавања ових наставника рационална су, очигледна, у свему подесна и потнуно одговарају свима захтевима сувремене наставе. Она еу лако и појмљива и прилагодна дечијем схваћању — ту механнзма нема. Једном речју: ово су наставници који располажу са довољно теоријског и практичког знања. Настава је код њих из евију предмета, а с малим изузетком и код свију ученика готово уједначена. Једино што им се нриметити може јесте: неслагање са сувременим терминима из српске граматике, а нарочито код заменица. Ова се примедба више односи на старе учитеље.