Prosvetni glasnik

704

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОНЦНХ ШКОЈА

ИБВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИ.Х ШКОЈГА ЗА ШКОЛСКУ 1886-87. ГОДИНУ I. Г. Јована Миодраговића. ирофесора, о школама у срезовима млавском и моравском аожаревачкот. Особито данас, кад се на једној страни основна школа и наетава у њој износи ка» носве лоша п ништавна И ненрестано ее говори о некој „реорганизацији" њеној, оеновних гакола, а на другој странн вам ее износи као потнунце уређена и еавршена. потребан вам је, господине мИнибтре, још вигае опгатп и критички поглед изаеланика вагаих на наставу, коју данае даје нагаа оеновна пгеола. Без поговора, нагаа је народна настава, уонгате уЗевШи, отиШла напред за ову последњу четврт века исто ОНОЛико квалитативно колико је и бројно напредовала. Као што се број гакода удвојио, утројио и упетостручио, исто је тако и унутарња вредност саме наставе њене раела поступно и расте из године у годину све више. И само претерана ревност за напретком или непознавање ствари, непознавање или еадање или пређагање наставе, може нас варати да она стоји на нижем или истом ступњу на ком је стајала и пре четврт пли по века. Данас вам нема онога грубога механизма као пре: нема азбуке с именима слова, срицања, титала, слова без гласова (т> и в) итд.^ нема читања без икака обзира на разумевање онога гато ее чита; нема онога магаинаднога и беснаметнога рачунања само на табли по неким мртвим правилима за које је Бог евети знао откуда су; нема , ; Глава", о првим људима, о нотопу итд. и оне папагајскемудрости у нитањнма и одговорима које ни наставник није разумевао; нема вам онога нроклетога „одавде — довде" из књиге, па „с књигом свани, с књигом и омркни; ееди, бубај, на на књизи цркни". Нема оне грубе надмености н варварства, које је за малу ствар

Откако постоји данатпЊи систем ревизије но основннм школама, обичај је^ да вам но свргаеноме нослу изаеланицћ вагаи подносе, поред поееб&ога извештаја о појединим гакоДама и наетавницима, и оишти извештај, у коме вам износе своја мигаљења о наетави самој и о приликама у којиМа се она креће. Та 6е Мишљења поеле штампају у органу миШсТарства иросвете, те их чују и остали људи у овој земљи, који мисле о настави народној и гаколи. И то је врло добро. Нека се износи еве што ва-Аа ; те нека ее утврђује и гаири, и све гато не ваља, те нека ее умањује и брише^ У народној наетави се толика зла чине само зато, што се не :ша да је то зло ; а толика се добра не чине Само зато, пгго се не зна Да је негато добро и да тако ваља. А народу, коме је толико стало до ггросвете, који је познатим нам препрекама у историјеком развитку своме толико заостао у њој, да му прети опасност да културно напреднмјима нодлегне, то никако није од Мале вредности. Ми ваЉа да удвојимо и учетворимо кораке евога напредовања, п зато није истина да у свему ваља да се угледамо на друге народе и идемо оним истим путем, већ морамо да се чувамо свих оних погрешака, у које су напреднији народи у своме развићу западали; да се „корисгујемо искуством њиним". То јест, ми треба да знамо шта је апсолутно добро, па да се старамо да му се • приближујемо; а све што је из досадашњега живота тих других, напреднијих, народа признато као логае, недобро, не морамо ни чинити. И мени се чини, гоеподине министре, да једино у овоме и лежи убрзавање народнога нанретка и нага снас.