Prosvetni glasnik

790

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

НРОСВЕТНОГ САВЕТА

Но проппсана Немачаа Граматика по Трауту претпоставља Буквар. Дапас се учп Немачки Буквар оД г. Ст. В. Поновића из Новог Сада. И г. Чутуридов први део и г. Мадпннн садрже, норед остадога граматичкога матернјала, и букварски део, и по моме нахођењу оба су боље пзрађена од њега. Но томе, место данашњега Буквара могдо би се много корисније употребита првн део г. Чутуридов нли г. Малпнин. Сад је пптање, да ли министарство ,да откупи које од ова два дела, или да дозводи да се по њима може предавати, па да писци сами продају ? Моје је мишљење да миаистарство ее откупљује ни једно од ових дела, него да дозводи, да се наставниди место досадањега Буквара од г.-Ст. В. Поповнћа могу служити и овим делвма, дотде, докде се год пе изради дело, које ће садржавати само оно, шго у Траута нема, то јест, букварски део. Гдавном Иросветном Савету 14. Августа 1885. г. Београд. Понизан

Прочитан је реа>ерат г. Момчила Иванића проФесора о истим књигама и тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Тек при крају Маја ове године поуздано сам дознао од садашњега дедовође Главног Просветиог Савета, да сам и ја одређен за реФСј.ента : прво, о Иемачкој Ђеџбаоници идц Теоретични-ирактичној Граматици Немачког језика, I. део (за I. разред средњих школа) еаставио Владимир Малина арофееор клаеичне филологије и Немачког уезика. Веоград трговичка штамаарија 1884. г.; и друго о Граматици Немачког језика. По Маку аревео и арсрадио Стево Чутурило I. и II. део. Ианчево 1884. г. Наклада књижаре ВраКе ЈовановиКа. Нако нотреба, коју тежн да подмири нарочито прва од ове две, школи намењене, књиге, још до сад није додмнрепа: сматрам за дужност. да се одазовем модби Гдавног Просветног Савета, и да дам своје мишљење о тој књизи ; јер Немачку Читанку за I. разред, којује нанисао Мита Живковић, Главни

Просветни Савет није прнлио за шкодску књигу, а садашњп Пемачки Буквар не одговара најновијем црограму, који је усвојио Главни Просветни Савет. I. Немачка Веџбаоница подељена је па два одсека. У првом одсеку у главпом се говори о словима и гласовима немачкога језика, а у другом су нека правила о облицима и реченпцама. На посдетку додазн Немачко-сриски речник. Регистра нема. Да бих што тачнцје ириказао ову књигу Гдавеом Цросветном Савету, ја ћу у кратко казати садржцну поменутих одсека. Одсек арви подељеи је на девет одељака: у I. су (1 — 15. стр.) рукописна и штампана мала готска слова п поједине речи за веџбање у читању ; у II. поред малих палазе се и велика готска слова, а уз то иду и речи за учење на иамет ц кратке реченице за превођење с немачког на срцски (стр. 16—32.); у III. су особине у пзговору неких сугдасника; у IV. су кратки самогласнпци испред удвостручених сугласника; у V. дуљење самогласника; у VI. су латинска слова ; у VII. веџбање у нзговору неких речи ; у VIII. су скупљена иравила немачких гласова, а у IX. чланци за читање. Одсек други има седам одељака: у 1. је о подмету и прцроку, дичној заменици у 1, падежу, садашњем времену, реченици у унитпом обдику и одрицању; у II. ирнрок као и у предњем одсеку, а нодмет именица у једпипи, род именица, члан и именице сва три рода у 1. иадежу једнине ; у III. подмет иао у предња два одељка, а прирок је придев. сиона глагод зегп у садашњем времену, упитни облик п одрицање за оваке речеицце, ц о придевима, који се изводе паставцима и, еп, егп од имепичких основа, које зпаче грађу ; у IV. подмет као ц у предњим одељцима, а прирок именица са неодређеним чданом, а уз то заменице сНез, с1аз и ез као подмет п кехп, кете, кет цред именичкнм прироком ; у V. „реченице (?) у прошлом времену", о Јакој п слабој иромени, ћаћеп у садашњем времеиу, ред речн у речеппцама са глаголскпм ирцроком у ирошлом времепу; VI. и будућем времену, \уегс1еп у садашњем, а у VII. о заиоведном начиеу. Већ из овако ириказане бадржине ове