Prosvetni glasnik

101*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

79 1

књиге види се, да она не одговара најновијем нрограму за немачкп језик у I. разреду средњих школа, који је усвојио Гдавни Просветои Савет. И ако у овој књиги има и онога. што се тим нрограмом тражи, и много више, онет за то оиазих, да нема све о изговору сдогова и речи. Најновији програм тражи, да се у I. разреду научи правидно читати, да се сазнаду основи правописа, и врдо мадо граматнке. Истина и у овој се књизн особита нажња покдања читању : цео I. и II. одељак арвога одсека, од 1. до 32. стране, бави се о том. Ади у начину, на који се учи чптању, јесте грешка и ове „Веџбаонице", као и свих досадашњнх „Немачких Буквара" за срнске гимназије и реадке ; јер се и у овој „Веџбаоннцн«, више него и у садашњем „Нелачком Буквару", учи читању таким лаганим и обилазвим путем, као да та књига није намењена I. разреду српске средње — већ I. разреду основне шкоде, где деца тек ночињу читати. Тој грешци лако је наћи извора: све су те књиге у гдавном копнје буквара за I. разред немачке осоовне шкоде. У II. одељку ирвога одсека покрај гдавнога циља, познавања великих готских сдова, истнче се јоште: учење на памет немачких речи и превођење кратких реченица са немачкога на српскн. Како те реченице ннсу ништа друго, већ састављање претходних појединих речи у реченпне — нема хеста реченицама : посдедњој у чл. 2., трећој ц петој у чл. 5., у којима се употребљене именвце Нипдег, Бигб!, Изсћ п Тор!' не палазе у исгом облику, првом надежу, у ком су у претходним речпма за учење на памет, већ у четвртом падежу, а како то може бнти и бива није напред објашњено. У одељку IX. ирвога одсека , чланцима за читање, првој песмици, Ме1п8(;ескепр&г(1(стр. 47.), додази два пута једна реч, која скоро једнако гдаси са српском речју врло саблажњива значења. 0 том се најбоље може уверити, кад се прочита та песма на поменутој страип. Па као што је та песма, са те речи, неумесно унотребљена у књизи намењеној српској шкоди, тако је целом садржином својом неумесно употрсбљена причица Таие ипЛ Вггке, у којој се казује какве дражи има за децу СћшЉаит; ади је писац ове књиге смео с ума, да хе дражи може имати СћпзЉаит само

за децу, којој је познат овај обичај, а ведикој већини српске деце он ће бити неразумљив. У одељку II- Другога одсека неразумљиво је правило, у којем се говори о значењу одређенога члана, где се вели, да „изриче да је нам лице или ствар, уз коју стоји, већ икако позната, иа стало иознанство само у томе*), да се је лице пли ствар у говору пре навела", стр 62. На српскп језик писац је пначе довољно пазио. Нриметих само грешке у овоме : предходпи (м. иретходни), стр. 39.45., чутљиво : самогласник а изговара се једва чутљиво», неразграњена реченица (м. неразграната), стр. 57-, госиоја стр. 63. (м. госнођа), млети стр. 81. (м. млети), ирилежни- стр. 82. Упознавши Главпи Просветни Савет са свпм оним, што мислим, да треба да зна о овој књизи, моје је мишљење : да овакњига оваква, каква је сад, не може бити прпмљена за школску књигу. II 0 Грамагици Пемачког језика, коју је превео и прерадно Стево Чутурнло, достаби било само да речем, да је Гдавни Цросветнп Савет већ примпо за гаколску књигу Немачку Граматику од Мите Живковића, па према томе, док се не впди подесност те граматике за наше средње школе, неће моћи бити речи : да ли друга која да се нрими ? — Али све и да није Живковнћева Граматика примљена за шкодску књигу, не бих Гдавном Просветном Савету преноручир ову Граматику за исту сврху из раздога, које сам већ неколико пута имао прилике и части да искажем и минпстарству просвсге — о Чварковићевој Немачкој Граматици и Главном Просветном Савету — о прештампавању Траутове Немачке Граматике и у комисији за стални програм из Немачког Језика, и које су раздоге исказивади и дотични предавачи у разним прнликама. Најглавннји је између тих разлога, што ни ова Граматика, као ни Траутова. није систематски написана, ма да сам писац у предговору каже, да : „ову граматику одлпкује особина, што њен практичан дио, нримјери, није протежнран и развијен на штету теоретпчког, то јест лексикалне и граматичке јој стране". Али н она је у гдавном писана на Ове речи ја истичем.