Prosvetni glasnik

796

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНПКЛ ООНОВНИХ ШКОЛА

мет да се предаје са по 3 часа недељно у сваком разреду и да му буде назив: музика вокална и инструментална и трећи : по коме би ваљадо изоставити из наставнога плана нотно певање, па учити само музику. Са већином гдасова Савет је оддучио: да се овоме предмету да овакав назив:Музика (виолина) са нотнпм певањем, и да се учи у сваком разреду са по 3 часа недељно. 18. Цртање (с краснописом). Овоме предмету дато је у наставном пдану комисије иодвачаса недељно и учи се у I. II. разреду. Неки чданови траже, да се цртању да већи број часова. Гдасањем 7. нротиву 4. оддучено је да се дртању да два часа недељно и да се овај предмет учи у I. и II. раз. с тим да назив овоме нредмету буде у наставиом плану овакав: Сдободно дртање с природе с нарочнтим погдедом на иерспективу. 19 Војно вежбање п гимнастика. Овоме је предмету одређено 2 часа у сваком разреду.

20. Рускп језпк. Овоме је предмету бидо одређено у паставном идану комисијском ио 2 часа недељно за сваки разред. Посде дужег објашњења и дебата о томе, да ди да се учи руски иди иемачки језик, Формудисава су три иреддога, и то: I. Преддог комисије, да се учи руски језик са по 2 часа недељно у сваком разреду. II. Нреддог г. Ст. Д. Поповића, да се место руског језика учи немачки и то Факудтативно ади тако да се ученик мора изјаснити одмах при ступању у шкоду: хоће ли учиги језик иди не. Ко пристане да га учи, мора га учити кроз све три године и за њега је обавезан предмет; и III. Предлог г. К. Црногорда, да се ни један страни језик пе учи у учитељској школп . Гласањем је оддучено: да се учи немачки језик са по 2 часа у сваком разреду и то онако како је Формулисав предлог под ,11". С тим је сасганак закључен.

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЈГА ЗА ШКОЛСКУ 1886-87. ГОДИНУ ТТ1. Г. Јанова Големови-ка, о школама у срезу темниЛском округа јагодинскога.

Из иоднесеног прегледа оцена насгавничких Господпн је Министар вндео, да је општи ресултат оцена у срезу темнићском врло добар, кагсо у раду наставничком и успеху дечијем, тако и у раду и чиетотп свију прегледаиих школа. Истина да је прошла школска година унела у ову доста тегоба, с којима су ее наставници морали борити, међу којима је најважнија та, што су неспремна деца прелазила из млађих у старије разреде, ну, ваља да и важност овогодишње оцене, за коју се раније сазнало да ће вредети за две године, учинила је, да со у већини школа осетио врло велики труд, који је био уложен, да се надокнади оно изгубљено време у прошлој школској години. Нема сумње да ревностан

непрекидан рад стоји међу првим условима за напредак у свакоме послу, па је и у школи од врло велике вредности, но пред њим, свакојако, иде вештина и потпуно разумевање самога иосла, па тек обоје удружени, поред осталих услова, дају онакве ресултате, какви се данас желе и очекују од оеновне школе. Ну такве су школе еавршенство коме српска оеновна школа само тежи, али је толико од њега изостала, да ће требати још доста времена и велик.е иажње, и од самих наетавиика н о људи, који дају тон целокупној настави, иа да школеки надзорник могне у своме извештају казати ; „школе су нам врло добре". Излази, дакле, да је и ова оцена, којом оам ја оценио школе срезе темнићског, релативна, и да је одмерена не мерилом модерне пе-