Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ НЛДЗОРНИКА ОСНОШШХ ШКОЈА

797

изоставити, или их тако упростити, да оне буду приступачне дечици у седмој години. Онаглавнијаполовина: да религија утиче на васпитну страну у основној гаколи, врло је занемарена. То се најбоље види но Ш-ћем и П-ом разреду, у које је ушла грађа за ту цељ најподеенија. У више се школа исприча данас прича о Оејачу или Милосгивом Оамарјанину тагсо монотоно и без икаквог осећаља, да се по томе јасно види, како она пије оставила иикаква трага на души детињој. У осталом, то се у већини прича не може лако ни ностићи, кад се оне саме за себе деци казују. Тек кад би се пре њих испричале по две три причице из обичног живота, у којих је морал истоветан, тек би се тада Христова прича могла добро разумети и послужити као какав свети ауторитет младој душп детињој. Још се више може ириговорити учењу живота светаца у П-ом разреду. Учебник, који је за ово написан, врло је неподесаи, из истог оног узрока, што га мало час поменух: ови су ашвотописи тгрло тешко написани, те пх деца не разумеју. Многи оиет наставници гледају на учебник као на оракул, и мисле да од њега не могу ни за длаку одстунити, те се, због тога, механизам најјаче испољио у П-ом разреду на овоме месту. Мишљења сам, дакле, да би требало ову грађу упросткти, и надам се, да би тада успех из овога предмета био бољи : животи би се светаца боље разумели и морални би утицај њихов, у том случају, био без сумње знатнији, а овако, како се данас ради, не би се могло ничим правдати. Учила каквих за овај предмет нисам ни у једној школи нашао : карте Палестине нема ни једна школа, а нигде нема ни слика би-

дагогије, већ оним, штоје створено стицајем свију околности што су до сад на школу утицале. Има, дакле, и поред ове оцене да се много што гата примети и раду наставника школских, а и осталим условима од којих напредак шволски зависи. Те замерке и недостаци, гато сам их у овој ревизији запазио најбоље се огледају на појединим наставним нредметима, за то ћу бити сшбодан, да их тим редом и изнесем. Да почнем, дакле, нредмет по нредмет : 1. Наука хришКанска. По програму се тражи, да се из овога предмета изуче све главније ствари из Светога Писма, и да поред тога овај предмет буде и центар за васпитну страну у основној гаколи. Од онога нрвога дела по нешто се у школи и изучи, нарочито оне лакше ствари, што су дошле у најстарији разред, али по нижим се разредима она грађа, што је за њих одређена, врло невегато удегаава према добу дечијем. Ја, на прилнку, нисам ни у једној гаколи видео разлику у животопису Светога Саве у 1-ом и у 1У-ом разреду, гато се количине материја.га тиче, п начина којим је то деци казивано. Базлика је само та гато дете првога разреда грдне муке стане, док честим понављањем не научи оно гато му се из тога казује, игато у вишеслучајева не разуме нигата од онога гато на испиту прича. У 1-ом се разреду исто тако прича Рођење Христово, као гато ће се у каквој великој Овештеној историји наћи: и Август Ћесар, и Дар Ирод, и Витлејем и и Назарет, заједно са свима именима и ситницама, казују се у 1-ом разреду онако исто детаљно, као што сз казују и у 1У-ом, а на рачун се тога изоставе сви они лепи обичаји, гато се о Божићу код Срба извргаују и који би за Д| цу врло занпмљиви били. Ја мислим да су писци програма на друкчију грађу мислили, кад су то исто оставили и за 1У-ти разред, и да би, но томе, све те ствари у ирвом разр. требало или са свим IIРОСВЕТН И ГЛАОНИК

блијских, које би иомогле изучавању овог предмета, јер би се за њих могли лепо везивати различити догађаји из Светога Писма, који се у основној шко а изучавају. 102