Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКЛ ОСНОВНИХ ШКОДА

машујјз цељ ради које је. Ваепвтна страна, која је, у оеталои, ресултанта уснеха у појединш наставним предметима, и још многих других спољних и унутарњих узрока, такође не даје.оно, што ее од школеу том погледу очекује, због чега се може у скоро дочекати праведан прекор, да школа не накнађује еве оне жртве које се на њу чине, и да је напредак њен, и ако га има, сувише енор. Оитније поправке, које би требало продузети, ја еам наглашаво местимице у овом извештају, а сад, на завршетку, бићу слободан да кажем крупније узроке овоме застоју у напредовању наше основне школе. Без сумње је на првоме меоту сам наставник. Модерна школа тражи и модерног учитеља ; а наше је учитељство некако чудно рекрутовано из врло различитих иросветних завода и са најразличнијим способностима. У самоме ерезу темнићском има учитеља из учитељске школе и богословије, има их и застарелих који предају у сва четири разреда, а сами признају, да не знају шта су то падежи; има учитељица са Више Женске ТТТколе са свршеним и несвршеним курсом, а и таквих које сем основне школе нису ништа више училе. Тако шаренило сиособностишколскихрадника, не даје никаква јемства за правилни напредак оеновне школе, и по моме мишљењу, док се у школи не виде људи, који свој посао потнуно разумеју, дотле ће сваки ревизорски извештај пунити табаке недостацима школским. А за то има пута. У место да се учитељске школе спајају, иравилније би било даееоне развију и проФесорским енагама ноиуне, да из сваке учитељске школе излази годишње бар ио 30 добро сиремних учитељских кандидата. Број женскиња наетавница све више и више расте, и, вољно и нехотице, настава прелази у женске руке, јер у самоме овоме срезу, где нема ни једне женеке школе, половина је женскиња наетавница! Мислим да би овоме требало да има негде границе. А пошто је женскиње у евему изједначено за-

коном са учитељима, мислим да би требало учинити, да се и у способности с њима изједначе. Данашњу Вишу Женску Школу требало би дакле тако преустројити, да се она у последњим годинама потпуно подигне на ступањ учитељеке школе. Кад би се на тај начин сваке године добило по стотину, које мушких које женских, добро сиремпих кандидата наставничких, онда не би имало потребе, да се за учитеље примају људи са врло еумњивим епоеобностима, а без икакве педагошке спреме. Но добр.о епремљеном наетавнику ваља дати и довољно времена, да оно знање које се у школи пресади, постане етално и да у животу буде доиста од иетинске вредности. А наша четвороразредна школа сједним наставником, и са данашњим програмом школским, не даје онолико времена колико је потребно, те по томе и најбоља учитељска снага бива у њој само мученик заједно са децом коју ваепитава. Према закону о основним школама, свака ће четвороразредна основна школа у скоро имати у на-јмању руку, бар стотину ученика. Очекивати сад, да ту стотину ђака учи и изучи један наставник, било би еувише илузорно. Четвороразредне основне школе е једним наставником, требало би, дакле, са свим укинути, но ако се, због ма којих узрока, оне морају и даље задржати, онда би их боље било евести на троразредне школе, и за њих нанисати засебан програм, којем би била главна задаћа, да даје ииеменоет и поред ње најнужнија знања, која су за живот нотребна. На послетку долази ирограм школски. Данашњи је школски програм копиран са модерних евронских школа, а услови за њега нису ни у колико етворени. Ја еам местимице у овом извештају напомињао она места, у којима се претрпаност његова најјаче огледа, а таквих места има новише у многим нредметима и у свима разредима. Од ове претрнаности пате и учитељ и деца, и ревизија, 130*