Prosvetni glasnik

786

РЛСПИС МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

Свима старептинама средњих школа Расписом од 14. Јануара ов. год. ПБр. 458. наређено је „да сви предавачи и учитељи виших и средњих школа могу, а проФесори и суплеити морају наппсати и послати министарству просвете и дрквених иоелова ар по једно нредавање своје у току сваке године, а с крајњим роком од 14. Јануара једне до 14. Јануара друге године". Даље, да ће се „нрема онима, који не изврше на време ову наредбу, употребити строге мере". Одобравајући осиовну мисао ове наредбе која тежи нокренутн живљи развитак наше школске књижевности, ја нисам могао наћи за потребно, у самом интересу смишљености и успеха такога рада, одређивати и нарочите рокове, у којима ови радови морају бити свршени. И спрам тога, разрешавајући за сада наставнике средњих школа од нарочитих рокова који су им наложени горњим расписом, ја ћу очекивати од њих да они своје од појединих школских дуашости слободно време употребе на користан и толико потребан рад на нашој још неЈакој школској књижевности, и то било нисањем и пошиљањем министарству појединих предавања> било обрађивањем своје струке у деловима или у целини. Ову ћете одлуку саопштити свима наставнидима те школе. Пбр. 13660. 28. Октобра 1887 год. У Београду. Мшшстар просвете и црквенпх послова, р.. ^АСИЉЕВИЋ С. р. Регудисаве права о испиту теоријеком и практичном за сталне и привремене учитеље Управитељ учитељске школе у Београду, актом својим од 19-ог ов. м. Бр. 296, учинио

ми је представку, да се од стране министарства просвете регулишу стално неколика питања о правима учитеља и учитељица за полагање теоријског и нрактичног учитељског испита, при расправљању којих се неједнако до сада поступало. На основу ове представке ја сам нашао за умесно решити ова питања овако: Сваки ученик који сврши учитељску школу, а не положи учитељски испит, може бити ностављен за привременог учитеља; и и чим положи учитељски испит, биће постављен за сталног учитеља. Ово исто важи и за ученице Више Женске Школе. Даље, ученици који сврше богословију или шест разреда гимназије^ могу бити ностављени за привремене учитеље без икаквог исиита, и, ако не положе учитељски испит за четири године, а за то време покажу у ирактичноме раду у школи успех добар, имају права да полажу само ирактичии учитељски исиит по истеку четврте године, не полажући теоријски испит, и ако га положе, ноставиће се за сталне. По себи се разуме, да свршени богослови, који положе учитељски испит, имају права да буду постављени одмах за сталне учитеље. Ко је мање школован, тај неће моћи ни ностати учитељ, докле претходно не положи учитељски испит и тек иосле четири године уснешнога рада, имаће права за практичнн учитељски испит. Учитељи или учитељице које су свршиле с добрим успехом учитељску школу у Сомбору, а нису тамо учитељовале, те ће бити дужне да нолажу само практични учнтељски иепит. Пбр. 13524. 26. Октобра 1887 год., У Београду. Министар просвете и ирквеинх цосдона, Д. ј З аси^/беви-а с . р.