Prosvetni glasnik

836

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРПИКА ОСНОВНИХ ШКбЛА

гнут добар успех. Преводило ее и словенски се текст објашњавао само у неколико школа. 4. Рачун је нредаван различито: негде се радило више усмепо, а негде писмено. Врло је мало школа у којима се радило само иисмено, а какав је ту успех види се по том што деда нису у етању ни да отпочну рад, док им се не каже „којим ће видом рачуна радити." У понеким је гаколама усмено рачунање врло скучено, јер се деца нису вежбала у сваковрсним и практичним задацима него су била ограничена само на једну врсту примера, н. пр. на јабуке или орахе. Код неких су учитељица јабуке иетисле све друге ствари, које децу окружују и с којима она имају сваки час посла. Понегде опет никаквих примера и нема, него се ради са неименованим бројевима, а још се и то надази, да деца рачунају усмено оним начином како се радиписмено, т. ј. замишљају у ваздуху цишре и линије и цео рад, као оно кад раде на табли. Али су сви побројани случаји у мањини, а много више има школа, у којима се паметним задацима вежба дечије памћење и размишљање. Штета је само што ее већина школа налази једнако у таким околностима, да није могућно целокупан програм свршити ; јер, поред тога што у овим крајевима има чини ми се, највише неподељених школа, често се рад прекида и другим незгодама, као болешћу, променом наставника и т. д. На тај начин у овом предмету остају често необрађене најважније партије, као што су разломци, дељивост бројава, правило тројноиинтересно. Али велики део одговорности иада на наставнике, што су у овим крајевима нове мере према старима још једнако пасторчад. 5. Земљоиис је у главном добро предаван и поетигнут је повољан усиех ; али било је и таквих школа, где је овај предмет изучаван механички, на памет, а нарочито у IV. разреду, где је ученицима дават у руке Земљоиис или Сриски свет од II. НжетиКа.

У III. разреду учене су и биограФи .је, и то у неким школама на потпуно моје задовољство а у неким — опет на памет. Цртању карата није иоклањана свуда једнака пажња. И овај је предмет у више школа остао недовршен. 6. Сриска историја предавана је такође неједнако, чему је узрок што нема сталног одобреног учебника, него се наставници служе или Историјом од Јокс. МарковиКа, или од М. ЈовиЛа, или М. УбавкиЛа. Понегде се из тих књига деци само задавало да уче на памет, а није им се ништа објашњавало. 'Због велике опширности овај се предмет није могао свршити у оним пшгама, у којима се није радило редовно. 7. Познавање ирироде унекимје школама учено механично, на памет, и то обично из књиге: Ншоле СтојановиКа, или Е. П. али је било доста наставника који су се својски трудили да очигледношћу постигну што бољи уепех. Понеки су од њих нрикуиили и лепу збирчицу минерала, те деци показивали ; а и Шрајберове слике су у неколико олакшавале предавање овог предмета. И овде се није могло све довршити. 8. Аеио иисање није у свим школама нредавано по програму, а нарочито у III. разреду. Писање оних основних црта нашао сам само у две школе, раково-барску могу и овде поменути с иохвалом. Иначе и за овај предмет вреди оно, што сам напред под 2 рекао о писању. 9. Цртање је ретко у којој школи предавано с успехом. Овоме је узрок што нема према програму удешених нрегледа, него је остављено да наставници сами према својој способности дају деци упуства; а познато је да међу учитељимаима мало вештих цртача. 10. Левање је такође слабо, пошто и то зависи од певачке способности наставника. 11. Гимнастика. Војно вежбање нредавано је у већини школа добро, а тако исто