Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈН НАДЗОРНИКЛ ОСНОПШ1Х ШКОЛА

82 3

нић). „Смола се дими због тога што има миого угљен-воденика." Дими се од многог угљена а не од угљено-воденика, јер угљено-воденици с мадо угљеиа не диме се, већ горе сдабпм пламеном као барски гас. За смолу ћилибарпу веди : „некада је цурила из игластих дрва". Прво мп не кажемо игласга већ четињари, а друго не ваља дрва, већ дрвеће или дрвета. „Угљен најиовијег иостања мрки угљен или лпгнит." тако се каже за тресет, а не за лигнит и каже се угаљ а не угљен. 0 каменом угљу велп : „Он се не може тако добро као антрацит да упогреби на Фабрикама јер му је пламен чађав." Нпје добро речено, јер је и антрацит најстарији камени угаљ и пошто теже гори, иошто требајаку промају п пошто је ређи у природи ; мање се антрацит унотребљује него обични камени угаљ. /Гресег употребљују као гориво, а негде од њега нзрађују цигље за грађевпне". Нигде писмо могли наћи у књигама нити смо видели да се узима за грађевине, сем што радпици на тресетпшту ираве колебице од тресетних цигаља као од бусења. Не налазимо никаква разлога, зашто би камени угаљ дошао у органску хемију иза

смола, кад у свима хемијама долази код обичиог угљена у неорганској хемији. Јер вештачко угљениеање и угљенисање у природи пореде се као врло сличне појаве. Према свему казаном мпшљења смо, да се ово дело овако израђено не може нрпмити него да га прво писац исправи, па тек онда може се штампати о државном трошку. 20. Септембра 1887. г. У Београду. Профвсори јЗор. јЗ. Јо^оровиа ,Јов. 'јв. Д окић Савет је после кратке дебате усвојио мишљење г. г. реФерената и одлучпо: да се ово дело овако какво је, не може нримити за намењену цељ. РеФерентима је одређен хонорар сваком но двадесет и пет динара. Г. Ј. Жујовић, нри гласању о хонорару, уздржао се од гласања, пошто је он у начелу нротив тога, да се чланови Савета иаграђују за реФерате.

С овим је састанак закључен.

ЕБВЕШТАЈИ НАДООРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 1886-87. ГОДИНУ тш. Г. Шив. Шивансвика, о школама мушки и женски у Власотипцима окјгуга нишког.

Ио добивеном наређењу госн. миниетра од 17. Јуна ов. г. ПБр. 6627. ја сам извршио преглед основнмх мушких и женских школа у варошици Власотинцима у округу нишеом . Подаци, како о успеху, тако и о бројном стању ученика, и о школској згради, налазе се у особеним лрилозима. На овом месту биће довољно да се номене, да је у овој школској години целокунан успех, како у мушкој, тако у женској — а нарочито у ирвој школи, у свему задовољавајући, општи и равномеран међу већином

деце појединих разреда. На првоме месту има да се, што се усиеха тиче, урачуна та околност, да у Власотинцима ниеу крајем 1885-86. школ. год. премештали ученике у старије разреде. Остављени су сви ученици и ученице у дотичним разредима како их ,је затекао рат у 1885-6. години. Влаеотинци су, као гранично место, били у ратном рејону, школа је узета за болницу, и после свршенога рата једва су при крају 1885-86. године (у Мају) могли предузети још с јесенп (1885) прекинути посао. Разуме се по