Prosvetni glasnik

822

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

На сваком од 16. табака овог рукописа има иогрешака. Поред тога и оио што није погрешно, израђеио је новршно, детимачио. Примера ради узимамо жижиде, фосфор и сумпор на првом табаку. стеаринске свеће, саиун, смоде, камени угаљ на дванаестом табаку. Тако на ирвом су табаку ове погрешке: ФосФор је у некодико ировидан место ирозрачан ; кад се греје, „оида он пушта бео дим, а посде се заиали;* место да се каже да прво се занаљује и цушта бео дим, јер док се не запали не може пуштати бео дим. Израђивање жижица описано је овим редом : 1. топи се фосфор, 2. мећу се у њ тела што помажу горењу и гуме арабике. А ради се овако : 1 меће се у воду депак иди гума, 2, топи се фосфор у тој води, 3. додају се ос тади састојци. (Вагнер). „Гума арабика не да да ваздух додирује фосфор на гдавићу жнжице, с тога се могу жижице дуго сачувати!" А треба: превлаче се бојеним раствором смоде. (Вагнер). „Смеша воде и уљ&", а то се не меша. „Већим загревањем дедићи течности удаљују се један од другог п претварају се у пару." То би било кључање, јер течности предазе у пару и без већег загрејавања на свакој температури. „Сумпор у кључању пма мрко жуту пару," место мрко црвену (Лозанић, Вагнер). „Густа каша сумпорова ностаће жилава као гума" а гума каква се у трговини купује, није свака жидава, већ је крта. Да се од жилавог сумпора месе разне ствари и да те ствари .,нису жуте него пепељаве, јер се том сумпору додадо мадо сумпоуа", не стоји, већ нешго мадо отисака гради се додајући гвоздени оксид иди стакдени нрашак. Код сумпора веди се: ,овај дим (сумпорни) неће се претворити у чашицу, па ма кодико стајао испод чаше." Ни један дам не може се претворити у чашицу. „Зато што гори, сумпор се примењује у производњи жижаца." Многе ствари горе, па се неби могде употребиги за ово. „Сумпор се добија пречишћавањем, тонљењем, иснаравањем и хдађењем у повећој соби." То пљење, испаравање и згушњавање у хдађењу то је пречишћавање, јер нема другог пречишћавања, а то се све пе чини само у повећој соби, јер у собици јее само хлади, тоиљење је пак на косом зиду, а испаравање је из земљаних оудова у пећп.

Даље незгодно је што се у самом, ночетку узима у одречном слисду, што се упдеће историски део и чак дивљаци; незгоднп су примери скамија н дењир. Незгодно је понављање особина ФосФоровнх, као и двојако стиласање да се фосфор не надази сдободан у природи, а мадо даље фосфор се надази ади не сдободаи. „ФосФор се заиади врло лако и гори врдо брзо. На сунчаној тондоти се упали врло брзо и гори врло лако." Наносдетку у оиису не види се стадан распоред а то мора бити. „Сумнорна киседина једини се са глицерином тих масних киседина (стеаринском палмитинском и одеинском) и тако те киседине ослободе од гдицерина и пливају по површини." Ове киседине споје се са сумпорном кпседином као и гдицерин, и тек се морају ослобођавати од сумпорне п десхидисати у струји загрејане водене иарс (Л.озанић. Вагнер). „Да се стеарннске свеће не бп дако ломиле, кад што стеаринској маси додају и мадо воска," место да не. би свеће испуцаде иди да ове киседине (стеарннска и надмнтинска) не кристадишу. „Сапун добијају кад кувају лој у казану с цеђом кадијевим и натријевим. Тако се добија деиљива зрнаста маса, која се скунља на површини." Прво се од поташе иди соде и креча граде кадијев иди натријев хидрат, па се посде додаје ма каква цретидина, а не само дој, кува се и сољењем се тадожи сапун из раствора, „СаиунЈе двојакп: чврст или жндак. Чврстина сануна зависн од метада и киселнна, од којих се саиун кува." Не каже се жидак саиун, већ мекан. Чврстнна стоји само до метада а не до киселнна. Каднјев је сапун увек мекан, а натријев 8 тврд. (Л.озапић, Вагнер). Објашњење ирања саиуном није добро. „Све киеелиие исиусте подовину метада, који се једиии с машћу : " тако инше у руконису. „Санун се распада у води у адкадни хндрот и киседу со (пену), слободна алкадија раствара мрсне мрље," тако пнше у Хемији од Л,озанића. „Све су смоле чврста тела, више или мање мркебоје." Истнна смоде су у трговинн чврсге али у природи цуре из дрвећа као густе теч ности, с миришљавнм уљнма. Воје су већпном жуте идп мрке, а ређе без боје (Л.оза-