Prosvetni glasnik

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

897

Говор, да је овим изменама у предлогу, правда задовољваа, а да ће с овим бити задовољени сви учитељи. Др. Ш. ЈовановиК говори, како би он желео, да се једанпут изједначи положај учитеља са осталим чиновницима. Место ове системе којом ми у неку руку митимо учитеља на пр. ако радиш и добро се владаш добићеш тад и тад иовишицу итд. коју смо скоро сви осудили, треба завести да учитељи имају сталан и опредељен цодожај, чим су проглашени за спремне и способне учитеље. Учитељ треба да има своју повишицу па радио не радио. Разуме се ако не ради, кма пута и начина, да се као и сваки други чиновник административно казна за немарно вршење своје службе, па ака се не поправи нека се а отнусти нз учитељства. II. Сре&ковиЛ, говори како су мале садашње плате учитеља основних школа и тражи да се усвојв његов предлог односно плата. По његовом предлогу, вели он награђују се само добри радници. Ни судије се, вели говорник, не контролишу како суде, али њима се признаје квалиФикација за вршење такве једне службе, јер се траже претходно услови, да се на тај положај дође па им се после остављају одрешене руке за рад. Тако треба да буде и с учитељима, који су свршили прописане школе и стекли квалиФикацију за сталне учитеље. Који учитељи не би доследно били вредии у свом послу, за такве нека се нропишу казни као за остале чиновнике. Нека им се на пр. не да већа плата од 15-те навршене године, докле је год радом не заслуже. Није ннкако за ове периодске повпшице. нарочито за оволики број. Др. Н. Ј. ПетровиК говори против мишљења г. Срећковића, вели, да би и он био за нредлог г. Срећковића кад нам пе би биле руке везане самим законом и кад би у опште било сада могућности, да се изведе оно, што је предлагао г. Срећковић. Када би се усвојило мишљење г. Срећковића, отишло би на саме нлате учитељске три пута онолико, колико се до сада троши. Осим тога има овде и начелннх ствари, које се превиђају. Наша се

просветна струка баш и одликује тиме, што се за свакн положај тражи извесна квалиФикација, и то се сматра као неки напредак. Ми немамо све спремне и стручне учптеље какви се замишљају од г. г. предговорника ; У х учитеља није оквадиФиковано и мн их морамо ограничнти извесним мерама у закону. Докле год будемо имали овако разнолике учитеље по спреми, дотле их морамо и у закону разликовати. Не можемо их ми у закону изједначити, кад они нису једнаки. Доцније, кад будемо имали спремне и испитане учитеље, може се и закон о платама друкчије удесити. Јевр. ИлиЛ тражи, да се учитељи ставе на слободну ногу и да се сачувају од свих туђих самовоља. Кад учитељ један пут положи испит и кад му се призна право сталног учитеља, онда нека буде слободан. Ми имамо већину стадних учитеља и сви су ти полагали исните учитељске пред нарочитим комисијама, а он верује тим комисијама више но оцени овога или оиога надзорника, који је може бити руковођен разним обзирима при цроцени рада овога или онога наставника. Иосле ових говора, председник Савета, ресумирајући говоре поједоних чланова и мисди у пројекту закона, који је поднет Савету на решење, постави пигање: Хоће ли у закон ући та мисао, да напредак наставника буде зависан од оцене као што је но првобитном предлогу гласало. Савет је једногласно одлучио: да се ова мисао неприми, но да напредовање учитеља буде независно од оцене т. ј. досадашњих оцена никако и да не буде више. За овим је Савет већином гласова одлучно : I. Да почетна плата остане учитељима као и до сада, 800 д. год. И. Да максимум плате од 2450 дип. остане такође као и до сада, III. Да сви учитељи стални добијају новишице и то да буде шест повишица, а да иду овпм редом: прва, друга и трећа новишица по 350. д. четврта, пета и шеста повишица по 200 д. Повншице да се добијају после сваке навршене пете године.

С тим је састанак закључен.