Prosvetni glasnik

002

КРИЗА

У НАСТАВИ

бања, жниота здрава, пуна светдости н ваздуха, они се затварају час по час, везујући своју пажњу за тешке и многе иредмете, нагнути над књигу или записннцу, и остављајући учење само при суморној н немарној шетњи, у какоме мрачном и тужном дворишту — право апсеничко шеталиште. И ко би знао, колико ће још ова варварска система, у самој клици осушити садашњих и нотоњих нокољења, докле се једном н она не угуши" ! Тако вели овај чувени Американац. Ои с основом налази, да мозак, растргтт на разне радове, мори се и узбуђује носле сваког вегкбања, а дечији у још већој мери. Шта је чудно у томе, што слаби мозгови подлегну под овим тешким теретом, и што се после честа узбуђења јављају по свима Функцијама ? Често сам сматрао сличне чињенице код ђака и ја ћу вам иризнати, да те по моме мњењу, погрешка код родитеља и у систему кажњивања, мучног поред осталих незгода. Жеља светлити својом децом истинаје умесна, али често сувише претерана, и онда води ужасним последицама. Погледајте једнога дечка, нуна талента, вредна и радиа. Ви хоћете, пошто по то да вам он односи прве иаграде. Ви ненрестано џаркате његово самољубље, кљукате га лекцијама и ионављањима. Видео сам родитеља како кажњавају сироту жртву, када су је случајио другови претекли. Посдеднце ове прекомерне нретоварености осећају се обично свршетком мдадићког доба. Овај ученик, чија је се вредност и хвала свуда нроносила, почиње да оиада н мождани умор признава се више и више. Он је већ неспособан да осети Једну мисао те да би је могао развити, а често је већ пемоћан и да само прати ма и најлакши рад. Прича се једна легенда о сахату саборне цркве у Штрасбургу. Одбор општински, бојећи се да велики мајстор, који је смислио и склопио овај чудповати сахат, не начпни други бољи за коју другу варош, реши да се ископају очи мајстору. Несрећиик онда измоли као иоследњу милост, да види и да додирне носледњи пут свој сахат, приближи се, извуче једну малу чивију и за тим га ослепе. Али сахат не иђаше; точкови се пстина лено окретаху али зупци не захватаху једаи у други. Тако бих исто упоредио ја

мозгове ових жртава претоварености школске са штрасбуршким сахатом. Чим деца почну рад, мождани точкови њини почињу се дено окретати, али не захватају више један у други, сказаљке не иду. У срећним случајнма деца могу још бити спасена изведав их у поље и забранивши им сваки умни рад на коју годпну; али видео сам их која су отуиела иа цео живот. С друге страпе, учитељи, и нроФесори који не предају само, већ који пажљивим оком прате умно развпће својих ученика, сложно тврде, да лична иницијатива опада свевише и више, и да све иекако нагпње механичком раду. Млади људи, веле они, раде само оно, што им се заповеди. Ученици остају у оним границама које су испитима обележене. Њима се у опгате не може пребацити, да нису вредни ; шта више рад им је често обилан, али он се ограничава само на у напред нацртани ирограм. То је оио, с чега се хоризонат сужава у место да се шири, што у потоњем позиву жавота грађавског јавља се безусиешна ускост ногледа. Како нретовареносг, тако је ието важно и нитање о раснореду часова, које такође тражи озбиљну пажњу. Каким пак узроцима треба нрпнисати ово жалосно позорје ? Не норпчемо да је утилитаризма у школи много (то наравно важи за швајцарске школе. У нас се ни цртање с утилитарног гледишта не предаје). Треба исплнвати но што по то, и то што је могуђе брже ; осваја се оно пгго је нреко нужно, те да се заузме друштвени ноложај, и гледа се како да се стресе сваки сувишан умни пртљаг, е да би се било што лакшим у току к срећи ! Ова сматрања имају извесно своју вредност, и она су свакојако нонајважнија за Јевроиу, где стање оружанога мнра намеће вредним становницима тежак терет: храпнти кроз неколике године многе милијуне индивидуа, младих и снажних, које замашан део производње богатства народног опуцају својим лепим зубима. Овај изгубљени рад мора се пакнадити, ио што по то, радом других. Ну, ја још мислим, да и то није једини узрок зл\. Комадање и растурање умних снага на множнпу различитих грана такође је један од главних узрока. Лична иниција-