Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕИНРМОЛОГИЈИ НАШОЈ

903

тива нема већ готово ни поља, где бн се могла вежбати. Млади ум, жељан да се уверава, да се креће по својој сонственој вољн а на пољу студија слободно изабраннх, нађе се свуда заустављен у напред нацртаним ирограмима. Ученик ,би хтео нити на обнлном пзвору, на извору којн он мисли да је сам случајно открио , а баш чим се приблнжи , он налази школу, која му нредставља пехар потпуао измерене садрашне, који он најпре мора ис-

пити пошто по то, па истом онда поћи даље. Све научити, зар то не значи све свести на неки умерен део ? А могу ли се траашти крила у онога духа, коме су у младости веговој пренречени сви излази, куда би могао изнћл, и крнла своја вежбати ? Има ствари које се у извесном тренутку не смеју прећутати, које се дакле морају казати".

ПРИЈГОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ ОД ЦВНЈИЋД

Терминологија је научна код нас на добрим ногама мало не у свима наукама, које имају за свој иредмет наш народ, земљу и њене производе. Па и онде, где је слабиЈа, бар је с те стране обезбеђена, што се код нас ишло и иде најноузданијим путем, истраживањем народних назива за све о чему се и народ бави и што се код њега може наћи. На геограФијској терминологији код нас се сразмерно мало радило, на и међу оним терминима, који су унесени у књижевносг, има их, које разни писци различно употребљују, а придају им често и са свим супротна значева. Косу, као геограФијски термин узету, различно дефинишу или употребљују разни гшсци. Она је или изједначена са венцем „венац или коса", или са падином („коса или падина или страна"), или има оба ова значења, иа и значење ланца. Таеви су нерашчишћени термини и теснац, клиеура, ждрело итд. Па и термини: повијарац, чот, кик итд. или су недеФинисани или различно деФинисани, а има облика и објеката географијских, за које још немамо народннх назива. Колико се овде изостало иза ботанике, где имамо народне називе за сваки део биљке и за облике делова, а, ако игде, у геогра®ији је тачна и потпуна терминологија од нај-

већег значаја. Због те потребе и важности и појавио се у најновије време иокрет, да се термини тачно де ®инишу и потпуно издвоје, тако, да нри помену њиховом, створимо у духу и слику предмета. Рихтхофен је први са гледишта Физичке геогра®ије одредио и изближе деФИНисао облике делова планинских и нотражио им народне називе у делу: Гићгег Гиг Еог8сћип§8ге18еп(1еп. На конгресу геолошком од 1885 год., усвојено је, но предлогу једног шпанског геолога, да се изради упоредни речник геограФијско-геологијеких термина на евима језицима, па је и изишао већ на шпанском и Француском језику: Еп8ауо <1е НЈсМопапо ^ео^гарћЈсо-^еоћ^ко. Да би се и код нас ма шта почело радити на томе, покушао сам изнети у овоме чланчићу оно што знам новога о тим терминима, као и посведочити или одбацити неке од већ уобичајених. Ограничио сам се нарочито на термине орограФске, јер сам на њих, путујући, већу иажњу обраћао, да ако ее бар пробуди јача воља за тај носао, и дође до уверења, да и на том, тако тесном пољу геограФијском, има још да се учини. Са захвалношћу номињем, да су ни ири изради овога носла били од користи савети мојег нређашњег про®., г. Владимира Ка116 *