Prosvetni glasnik

906

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРЛ1ПНОЛОГИЈИ НАШОЈ

Велика, Видојевица на повијарду Видојевици итд. Еик. — Од неколико брегова, које зову киковима и које сам видео, најбољи су представници његови : Еик под Тројановим Градом (Дер) у Теркеришу, Еик на Борањи, котрашки Еик, и у Бадањи. Овај је последњи врло карактеристичан по облику, тако да и сељаке око њега зову Еичанима. Овако бисмо га дешинисали и разликовали од чота и главице : И он је испупчење на брду, дакле налик чота и другога облика главице, али је јаче извучен, изнесен изван остале масе и оштрљастији од чота и главице. Ако на брду има пољаница или заравањак, и ако су му падине благе и положите, зову га : илеЛ, илоча. На повијарцу, који почиње од Биљега и костајничког Виса, код главе Штирине, има таква Плећ. Главица, чот, кик и нлећ или плоча, сви су више или мање покривени и обрасли. Еод облика рељеоа, које ћемо сад прегледати, чуке или клика, чукаре, хрида или хридине, зуба и носа избио је, испољио се каменити костур. То је један важан део њихове морФологије. Они су већ представници крша. Чука је завршкаета, и ако је каменита и голетна ; с једне се стране полако и поступно издиже, а с друге има готово стрменит одсек. Еод чукарв је део над стрменитим одсеком још више изнесен ; састоји се из кршних стена, које су на врху оштре и без икаквог правилног облика. Ако су чукаре на брду, онда је њима назупчна цела грбина. Чуке су обе Вршке Чуке : В. и М., и оне су овде изданак на повијарцу, што се упутио од Иванове ливаде на север. Много таквих чука има у књажевачком округу. У Високу, где Стара Планина улази у Србију и повија се к северу, и где ее она раздробила у огромна брда и брегове, има више чука, од којих еу но највише Голема Чука п Три Чуке, одмах иза Миџора. — Чукаре

котрашке, које ее лепо виде из Стрзгара, као зупци код теетере поселе су целу грбину. Чука и чукара има највише у источној Србији. Она је карактерна кршем, чукама и чукарама, онако исто, као Шумадија таласаетпм брдимаи главичаетим бреговима. Еречњак, који у њој заузима највећи део земљишта, нредставља иростране и монотоне брдоравњи и заравњи на нижим виеинама, а на вишим стрче облици чуке, чукаре, зуба и носа. Угао под којим су падине ових брда и брегова нагнуте према основици или положитост надина њихових, није онако елаба и блага као у главица и таласастих брда шумадијеких. Све је окомито, суновратно, па то уз друге шакторе (оголићеност, безводност итд.) даје мање питом караатер целоме крају. Хрид или хридина је веће брдо, свакад широко и плећато, страновито и каменито. Нарочито му падине имају каменитих обронака, а грбина му може бити иокривена и обрасла. Овакви еу хридови у Горњој Буковици око Баурића (Подриње). У нашим крајевима нод Бугарском, за тим у пожаревачком и врањеком округу (Енежевина и Ераљевина Србија)" има брда овога имена, само не знам да. ли су везана за исти објекат. Али је назив згодан и потребан тако, да би га вредило усвојити и ако је локалан. 1 ) Од назива зуб, ное ; стијена, кам (камик), неки су одређенн довољно у нашим геограФијама, а неки су такви да им није ни нотребна одредба. Јављају се на крепном земљишту и иредставници су крша (Бабин Вуб, Бабин Нос, Петрина Стијена, Џиновита Стијена, Еам, Пајешки Еам, Момин Еамен итд.). То су делови јачега отнора на кори земљиној, која вода денудацијом није могла одадрети и однети.

') Вук у «Рјечнику в има само једно значење за хрид илн рид: Тер се меће низ внсоке хриди (стене).