Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

905

врпга дејство њихово. На паеивне дејствују силе, које их растварају дробе и троше, дакле хемијске и шеханичке, и односе одложљене и растворене делове. Вода дејствује најенергичније од свију својим и механичким и хемијским (поглавито С0 2 -ом) дејством за то, што се непрестанце обнавља и утиче веома дуго. Биљке дејствују хемијски органским киселинама, које корен лучи и (СО г -ом), којега издају ири труљењу, а механички непреетаним растењем евојега корена, који продире у пукотине и разбија стене. Измене у температури дневној и ноћној, које ее осеЦ)У У дубини од 1—2 т ., и годишње, које се осећају на 20 — 30 т , шире и скупљају горње делове, док доњи остају исти, те се граде пукотине. Нарочито јако дејствују промене у температури комбиноване са водом, јер се ствара лед у дубоким нукотинама, који својом, већом од воде запремином раснрскава и одроњава стене. Па и ваздух дејствује механички и хемијски (утицајем 0 и СОЈ. Ови активни елементи, који се скупа називају денудацијом, у вези са првима створили су из првобитних масива планинских брда и брегове и дали им, готово сваком, нове и самосталне контуре. Отуда, :;бог те разноликости и еамосталноети, и код нас у народној терминологији Ј .ма назива са свим осамљених, ма да им је име изведено из облика, као Ограђеница, Бубрег, Вешала итд. Међу осталџма, који се чешће находе, прелази су постепени и неосетни, тако да је помучније и онде где има народних термина истаћи јаће разлике међу облицима њиховим и установити тачну и строгу класИФикацију. За то сам и узимао као типске оне облике, који се чешће налазе и који су толико карактерни да им и име долази од рељеша. Главица. — Кад је самосталан брег има иравилније контуре, ближа је главичастон, пластастом изгледу : нри основи широка, паднне јој правилне и благога нагиба, а врх ношири. Такве су наше главице, које се уз-

дижу у равници, или су без интимније орографске везе са околином, као Главица при утоку Поречке реке у Дунав, Осоје, брег поред Дрине, испод којега тече Грачаница, Велики Градац, поред Јадра итд. Могу и висови на венцу или повијарцу имати главичаст изглед. То је друга врста главица, која се код нас .види. Такве главице изгледају као неки оглавак, скраћене су, одрезане. Еонтуре им се не виде потпуно, јер им је један део у масиву око њих, а падине су тога масива увек стрмније од падина главице. За то главице искачу и падају јаче у очи. Има неколико таквих главица на Влашићу, у Дивостињи (крагујевачки округ) : Велика и Мала Главица, Мали Градац њ Остењак у Подрињу, Главица изнад врела Штирина итд. Еарактерно је и за једну и за другу врсту главица, да се код њих веКином није изребрио го камен, већ су покривене новијим творевинама : живицом (орницом) и мртвицом. Оне су код нас најчешћи облици рељеша на земљишту средње висине, а нарочито су карактерне за Шумадију. Онај њеп таласасти изглед (изузимљући јужни високи део) и долави од брда нижих, а подужих и широких грбина 1 ) са главичастим врховима, или од самосталних главица. испоодвајаних јаругама. Све су главнце, због округластог облика и благога нагиба, са свих страна нрисојне, те и згодне за култивиеање. 1 ) Чог није никад самосталан брег. Он је носледњи изданак на планинском венцу или повијарцу. Разликују се од другога облика главице, што је много мање избио из маеива око себе, и што је увек завршкаст. Гучевеки венац почиње од Кулишта, па се завршује Еамом и Чотом. Овај је чот последњи повећи вис на венцу гучевском и врло леп пример чота. Чот је и Еурвин Град на Селичевцу, ') Таква брда у Шумадији зоиу косама, као што ћемо доцније поменутн. 2 ) Брег, облика коничног, зову у Црној Гори хобер (Вук у Рјечнику).