Prosvetni glasnik

ЖЕЛЕЗНИЦЕ И ПУТОВИ

Пошто је дакде земљиште бидо припремљено, жедезнице су се могле појавити, и пошто су се појавиде, могде су се нагло развијати и усавршавати.

Поатанак железнице карактерисан је усавршењем стадног кодосека и рођајем докомотиве. » То двоје, кодосек и докомотиву, знаменити Џорџ Стивенсон (Сгеог§ 81е1еп80и) обедежио је као „мужа и жену", хотевши тиме назначити да само од хармоничног савршенства та два Фактора зависи успех новог пронадаска. * Колосек појављује се већ у старо доба. Грчки путови састојади су се управо из два у камену урезана капада, којима су точкови ишди, а између њих ширина пута засипана је и заравњивана неском и шљунком. Ширииа тога кодосека мознаје се по многпм одржаним остатцима н изпоси 1626 т /ш По ономе што се у Мидану нашдо, може се суднти да је такав кодосек у камену био и у 12-ом веку месгпмице у употреби. Тек доцније у 10-ом веку појављује се кодосек у старим рудницима у Харцу и у Енгдеској, но сада у сасвим другом обдику. То су биди кодосеци од иодожених греда у подкопима рудпичким, п по њима су терана рударска кодица у којима је руда извдачена. По негде, као у Мајену, иа Харцу и у Тироду, те су дрвене кодосеке у кривинама и гвожђем окивади. Дрвени кодосек пз унутрашњости рудника нојављује се у скоро за тим и под ведрим пебом. Тако године 1680-те видимо већ, где се од рудника Њу-Касду у Шету-СазИе) до прнстаништа на Тајни (Тупе) по таквом кодосеку руда превдачн. Резудтат је био веома повољан, јер је сада могао један коњ да вуче 60 цената терета, у место 20 као дотде, дакде 3 иута више. Употреба таквих кодосека распрострда се у скоро по свима већим рудницпма у Енгдеској. Они су грађени на тај начнн, што су на попречне гредице (прагове), које су са горњом површином дежаде у нивоу терена, подагане у стадном растојању подужне греде.

Пошто је с једне стране на тај начин учињен ночетак за усавршавање пута, побољшањем поддоге у цеди дакшег савдађивања отпора; а са друге стране, усдед увођења процеса коксовања 1713. у Енглеској, дивено гвожђе беше знатно појевтинидо: видимо, где се 1738. у Вајтхевну (\УМ1ећатеп) дрвени кодосеци први иуг обдажу шинама од дивена гвожђа. Овај се кодосек није показао цеднсходан, из узрока, што су употребљене шине, према терету тадашњих гдомазних кода имаде недовољне дименсије, те су прскаде. Усдед тога видимо доцније где додазе у употребу дакша кода. Међу тим наступи ведика трговачка криза због које и цена гвожђу знатно падне. Један од сопственика рудника и топионица гвожђа у Кодбрук-Деду (Со1ећгоок-Ба1е) у Шропшајру (бћгорзћп-е) Рејнодц (Мг ЕеупоШз) дође на мисао, да садије 1,5 т дугачке пдоче од гвожђа са удубљеном горњом површином. Те је пдоче нодожио у кодосек место дрвених греда, које због кратког трајања њиховог и тако скупо стају. Кад се цена гвожђу побољша, намеравао је да те пдоче дигне, те да их за друге цеди употреби. Но та се мера показада тако пробитачна за вршење транспорта у рудннку, да идоче нису више ни дизане. На тај начин видимо, да је 1767. год. сдучајем једним постао кодосек од гвоздених шина. Бенијамин К&р (Сдгг) употребио је 1776. шине са превојем, који је снречавао нскакање кода 113 кодосека, а његов кодосек знаменит је с тога, што нам је од њега остада наит данашња нормална ширина кодосека од 1436 т /ш . Шине од дивена гвожђа остаде су у уиотреби све до 1820. год., а од.тада почеле су се уводити п шине од ковног гвожђа, пошто је пронадаском процеса ваљања бидо могућио да се граде шине од15>енгд. дужине (=4 ,5 7 2 т . Исирва су и ове шине имаде са доње стране елиптичан проФИД по дужини, и тек Роберт Стивенсон 1830. увео је у уиотребу шине једнаког проФила, са параледном горњом и доњом нвицом. У новије доба почеде су јако уДазити у употребу чедичне шине, као боље ијевтиније. Ироблем који се данас решава, то је увођење чисто гвозденог горњег строја. Како се кодосек усавршио можемо видети из тога што отнор при кретању кола опада. Тако кода по сопственој тежини иду на ниже 1*