Prosvetni glasnik

Б О .1 Н Л К Л М Е II И Ц II

избежно), онда је цедокупна сума среће мања; и доброчинац и прималац губе. Мо,же да се докаже, да је свака индивидуа дужна да чува саму себе. Истина је права, да сваки мора да брани своје право, прво да бн сачувао своје добро и своју срећу, која је једна јединица од целе суме опште среће, а друго да би п за друге могао да поради ви-

ше. Одбрана не само да је право, него и дужност. Неодбрана била бн нротивна и алтруизму II егоизму подједнако. Теорија аисолутнога хришћанства, коју нико не врши, у коју нико у истинине верује, но у коју многи мисле да верују а јавно је нроповедају само неки и немогућна је логички тако исто као што је и непрактична и неостварљива.

(СВРШИЋЕ СЕ)

БОЈ НА. КАМЕНИЦИ ИСТОРИЈСКА ЦРТИЦЛ ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕИСТОРИЈЕ

ПИШЕ ј^ик. /VI. Савић

Између многих бојева који се водише за Карађорђевог устанка м"еђу Србнмаи Турцима, бој на Каменици је од ведиког значаја а и интереса у новој историји срнско.ј, и ако са зле стране но Српство. С тога ћу покушатп да, према историјским изворима, који су ми при руци, опишем тај важни догађај у новој нашој народној историји. I. Општи преглед стања у Србији пред каменичком битком Године 1809-те с пролећа, кретала се српска во.јска после подужег, више од године дана, одмора, ван границе до онда већ ослобођене Србије. Ослобођена Србија заузимала је простор од реке Дрине до реке Тимока и од река: Саве и Дунава до близу Ниша. Не само цео београдски пашалук, но многе земље и од окодннх других пашалука, бише ослобођене и беху већ саставни делови ослобођене Србије, ,Раја" је била слободна. У њеним рукама били су многи важни градови, толике земље, па и силна убојна спрема. Од „раје* ностадоше слободни људи, храбри ратннци, борци за слободу. Из редова народа јавише се вођи његовн, исто онако скромпи као и сам народ, исто онако одушвљенн за свето дело ослобођења као и цео тај народ. У Србији, слободној и срећној, владаше српска, народна влада, на место турских спахија. Везе и стари односи ПГОСВЕТИИ ГЛАСПИК

Турака II њиховог падише, беху раскинути. Турци су се унињали били, да Србе омету на томе нуту ослобођења, на томе похвалноме послу, да оборе ново стање да стару систему турске управе поврате у Србији. Али сви ти напори турски били су остали без успеха. Дело народног ослобођења од Турака, које храбри устаници покренуше 1804-те године, а народ српски одушевљено прихвати, било је на срећноме и успешном путу. Ну, далеко ван ових граница ослобођене земље, налазаше се још у густоЈ маси српскога живота, који је већ малаксавати ночео од дуге тираније и стеге, готов скоро да у тмини и мраку под владом грозе и ужаса клоне и издане! Родољубиво је било и кроз овај део народа српског нронетп буктињу слободе и са њ' отковати тешке ланце турскога окова, нриеајединити га слободним Србима, да тако мало по мало, по могућству, што већи део народа српског, на временом и цео народ срнски, једном дахне слободно у својој рођеној, великој, уједињеноЈ срнској држави. Одушевљени за слободом својом наши скорашњи преци пренуше да се и тога посла лате. Они се ни у ни најмање побојавали ни премишљали, пред величином овога задатка. Младпћско одушевљење народа за слободом гонило их је напред. С тога, када су изгледи на сталан мир са Турском, са свим пропали били, наши нреци 13