Prosvetni glasnik

Б О Ј II Л К Л М Е II И Ц И

иису очекнвади да се само бране, ако ихТурци нападну, но су прнкунљади војске на границама, да исте предазе, и да онн сами Турке нанадају. Српска војска, са својима војводама на чеду, креташе се, у то време — с' продећа 1809-те године — преко граница и продираше у турску царевину, носећн своме народу слободу у три главна правца. Преко реке Дрине у Босну; нреко реке Рашке у стару — праву — Србију; у правцу Новога Пазара, да се на томе крају најбрже нојаве на граници Црне Горе, да се са Црногорцима и њиховом војском саједине, и Босну и Херцеговину на тај начин оцепе од свезе са Турском. И најзад, трећа и пајвећа војска кренуда је се у Стару Србију, у правцу ка Нишу. И доиста никада дотде од Косова — свечанија тренутка! Над дринеком војском српском, Кара-Ђорђе ностави за гдавног војводу, кнеза Снму Марковнћа. Са овим беше и Л.ука Лазаревић од важнијих војвода. Онај, који је дотле махом управљао над војском око Дрине као гдани војвода, — Јаков Ненадовнћ, бно је бодестан од рана. Над Јаворском војском узеоје унраву сам Кара-Ђорђе у своје руке. Од важнијнх војвода с вшм је био Мидан Обреновнћ. Над највећом, Моравском војском., Кара-Ђорђе повери уираву Шилоју ПетровиЛу Трнавцу. Онај, који јемахом унрављао дотдетом војском као гдавни војвода, и то вешто, с вољом н са успехом, Петар Добрњац није том ириднком добио гдавну управу над свом војском Моравском него само над једним дедом те војске, као спореднији и нотчињен војвода. Дринска и Јаворска војска са својпм војводама прешда је границе и ступида у борбе са турском војском раније од Моравске војске, по свој иридици у Априду месецу године, о којој је реч — 1809-те У Мају и Јуиу су се водиде тешке но успешне борбе. Нарочито Кара- г Борђе са јаворском војском имао је ведиких и очајних бораба у Правој Србији. Често је нута он додазпо и у ведике незгоде и непридике на оном земљишту, но је махом јуначки иди и вештином све те препоне савдађивао. И онај идеадни савез између Србије и Црне Горе, он је остварно. Кад је већ до]пао био бднзу граница Црне Горе, многи Црногорцп изађоше на сусрет томе јуначком

„вожду" и својој победоносној браћи. Они су се дивидп њиховој храбростн и спли, гдедадн су убојне тонове срнске многп од њих нрвп пут у веку. Кара-Ђорђе носда и остави са Црногорцима једног свог војводу са једним одељењем војске, *) а сам одатле нође са војском ка Повоме Пазару. Срби но свима тим предедима, где су војводе српске са војском допираде радо се нрндружаваху браћп својој п устајаху на оружје. На глас о походима и победама српске војске ноче се кретатп српскн народ но Боснн, Херцеговпни и Правој Србији, поче се кретатп лагано, а тим и страховнтије и бујније на ведикп устанак противу Турака, на одважно дедо да стресе данце ронства турскога са уморне II намучене грбаче своје. Надик на потмуду грмљавпну, која се над врло пространим впдиком осећа и наглашује страховиту непогоду, расла је и шнрила се све узбуђенцје иотмуда врева по иитомпнама нашега нодуострова да се на послетку саставн у страховити пожар. А, као што оно упаљена жигица пострекава пожар и чини чудеса у хрпн сдаме, тако су срнски устанцп пострекавади ту ломљаву, и покрет на старој и оиштој домовини Срба! Још и у првој подовини месеца Апрнда прнкунљала јесе моравска војска у Делиграду. Тек око 15-тог истог месеца кренуда је се та највећа војска срнска из сдавнога тога места пут — Ниша. Првп нут посде многпх тамнпх и мрачннх векова могла се видети војска ослобођене Србије како се у густим редовпма по овоме крају креће путем, којп води Нишу. Не за корист другога не као подморанн савезник да лије вдасгиту крв за туђ пнтерес, но војска ослобођене земље да освети право, које јој слистише несрећна времена, да поврати својој српској народностп пзмучене н скоро изгубљене синове њене, опустеле земље, унакарађене варонш н градове н упропашћепа седа под јармом турским. На два дана пред Ђурђев-дан стигда је ова војска у Каменицу. Ово је село удаљено од Ниша за по сахата и лежи на северо-за*) Једна српока застава од гога времеиа и од тога војводе скоро је пронађена и предата цетиљској влади дуго храњена све од тога времена у једној црногорској породици с колена на колено као светиша и спомеп на оно време. („Глас Црн.»).