Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК И ПРОСВЕТНЕ ВЕЛЕШКЕ

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

(Мииистарство просвете и црввеннх нослова). Краљевим указом од 12. овог меседа постављен је начелник нросветнога одељења г. Стеван Д. ИоиовиК за државнога комесара народне банке. Краљевим указом од 15. ов. м. постављен је нроФесор гимназије у пенснјн г. Јован Јзаја за начелника нросветнога одељења министарства нросвете и црквених нослова.

(Велика школа). Краљевнм указом од 1. ов. м. постављен је г. Др. Милан ЈовановиК Ватут за ироФесора Велике Шкоде.

(Средље школе). Краљевим указом од 6. ов. м. премежтени су у другу струку : г. Илија ДушманиК, нроФесор пожаревачке ниже гимназије, г. Мијаило ЦеровиК, нредавач крушевачке ниже гимназије, г. Милун Ибровац, предавач горњо-мидановачке ниже гимназије и г. Ћура БранковиК, учитељ десковачке ниже гимназије. Разрешен. г. Сима Матавуљ , учитељ језнка зајечарске гимиазије, 13. ов. м., но модби.

(Основне школе). Постављени: гђца Милева БрајковиИева, пређ. учит., за учитељицу шкоде у Црнољевици (књажевачки округ), 2. ов. м. — г. Риста ПротиК, нређ. учитељ, за учитеља шкоде у Ђакусу (топдички округ), 4. ов. м. Премештени: гђца Милица Митровићева, учитељица II. и III. р. шкоде удовичке у I. р. шкоде михаидовачке (крајински округ), 12. ов. м., по модби. — г. Светислав ПеииК, нриврем. учитељ шкоде михаидовачке у II. III. и IV. р. исте шкоде, 12. ов. м. — г. Љуоомир РанитовиК, учитељ шкоде каонске (чачански округ), у шкоду рабровачку (смедеревски округ), 2. ов. м., по потреби. — г. Димитрије БранковиЛ, учитељ II. разреда доње мушке шкоде смедеревске у III. разр. исте шкоде, 2. ов. м., по модби. — гђа Јелисавета БранковиКка, учит. III. раз]). доње мушке школе смедеревске у II. разр. исте шкоде, 2. ов. м., по модби.

ХГроеветне Белешке

(Телесна казна у школи). У пао с е још чеото може чути, да децу у школи туку. Ако оу забрањене батине, још је оотао шамар, песница, чуиање за уши итд. Овде вадимо неколике главне мисли из чланка Једнога немачкога проФесора, који говори о телесним казнама. Може се коме чинити, да један гимназијски професор иије меродавап, да о овој ствари говори. Јер ово веома важно питање не може ое ни расправљати ни решити без врло темељпог искуотва. Кад ја о овој ствари говорим ја ое највише и ослањам на иекуство стечено дугим радом у средњој школи. За време мога осамнаеото-годишњег рада у школи ја фактички нисам ннкад подигао руку ни на једнога мога ђака и могу тврдити, да због тога

није ред у школи трпео. На против ја мОгу одоудно казати, да је ред тиме много добио. Ја верујем, да бих сам себе ионизио, и да не бих био доотојан свога положаја и позива, кад бих ма у којој прилицп употребио какву наоилну меру за одржање реда у школи. Ако ми, учитељи, нећемо да се поиижавамо, ако нећемо да свој позив спуотимо до улоге једнога школскога паидура, онда безусловно морамо избегавати еумњиву добит од примене телесне казне. На место тога има веома много других оредстава за васпитавање учеиика. Може ко год рећи, да су у средњим школама већи ученици и да је лакше па њих говором утицати. У последње време ова примедба отиада. И у средње школе долазе сад деца, која су тек навршила дсвет (у нас десет) го, . 5*