Prosvetni glasnik

36

дина, док оу раније долазила по што навргае једанаесту и дванаеоту годину. Ја бих баш могао тврдити, да се ред у основној школи може лакшо одржавати, јер деца су још деца, и њихове рђаве навике, тако да речемо, још нису учвршћене и укорењене, У детињем духу има врло много тачака одакле се може отпочети и на које се мозке напасти. Деца су нреко сваке мере частољубина, па не би ли се могло одавде отпочети ? Она веома много цене наклопоот учитељеву, па зар се и с те стране не би могло досга добиги ? Једна ирекорна, једна погрдна, једна увредљива реч извесно неће учинити тако велико дејство, као иохвала, признање и одликовање. Али пре свега мора оам учитељ строго пазити на то, да, својом иартаичношћу или неправедним суђењем, својим застаивањем и непризнавањем заслуга у деце, не изазове у њих мржњу и узроке за непослушност Па и лично ионашање учитељево мора бити похвално. Он се не сме заваривати поклонима па штитити и хвалити децу богатијих родитеља, ако она не заслужују више од друге деце. Презирање или ионижавање сиротних ученика мора се најбрижљивије избегавати. Једном речи, према сваком ученику греба поступати онако како оп заслужује, без обзира на ма шта друго. Моје је унутрашње, на искуству основано, убеђење, да се на овај иачин знатан број иокварене деце полагано поправи и догера. Употреби ли се место овога телесна казна, онда се но кад што може постићи привидно повол)ан успех, али стварне поправке неће бити. Многи родитељи казне телесним казнама своју децу. Али то је друга ствар. Ја сам и сам отац и иемам никаква разлога да кријем, да по некад уиотребљавам теле?ну казну над децом својом. Али свакад кад то урадим заречем се да ое од тога уздржавам. И редак је олучај, кад себе не савладам. Али велика је то разлика, да ли ја тучем овоје или туђе дете. Кад тучем туђе дете, ја се морам стидети, што се нисам од тога уздржао, док над својим дететом ја имам и нека нрава, па пе морам тражити заобилазне путове за постигнуће своје цели. Ако хоћемо да сачувамо благородиост свога позива , ако хоћемо да се не вратпмо у пређашњи амбис презрења и руге, у који је био сурван учитељ са штапом у руци, онда се морамо одрећи телесие казне, и употребљавати друга благороднија средства при васпитавању и учењу деце.

(Нов ШКОЛСКИ ЛИСт). Г. Мита Нешковић, већ познати радник на српској школској књижевности, нокреће од ове године школски лисг „ Нови Васгштач". Цена је 4 Фор. на годину. Претплату ваља слати уреднику у Павловце (преко Ирига, у Срему). „Школски ЛИСТ" у Сомбору улази у двадесету годину. Излази један пут меоечно на пуном табаку, а по околностима и на 1 х /, табака. Пре гплата за Србију 4 дин. годншње, а може ое претплатити код г. Јована Бољарића, Јчитеља у Београду код Саборне цркве.

(Шолба на српске родољубе). «Јавор» у 1. бр. од ов. године доноси од г. Димитрија Руварца овај позив и молбу : «Од дужег времена прикупљам грађу за иоторију катихизиоа код сриског народа у XVIII. веку, те пошто имам до сада шесг рукопионих катихизиса из XVIII. века, обраћам се овим с молбом па српске родол:>убе, да ако имају или знају где има рукописиих катихизиса из XVIII. века, да ми их на употребу пошљу, или макар да ме само извесге где их има. Тиме ће не само мени, но и нашем народу волику услугу учинити, јер заиста ће бити лепо, кад изиђе на јавност, колико смо и каквих смо имали катихизиса у XVIII. веку".

(Основне школе у Бугарској). године 1880. имала је Бугарока 1100 школа оа 1379 учитељаи 56855 ђака. Године 188 1. било је преко 1 300 школа. Трошак на школе износио је 1881. год. 1 372000 динара, а годиие 18 85. већ 25 09000 дин. О бугарским школама у Турској јавља „Јавор 11 у 2. бр, ов. год. «У Турској имаде бугарских школа мушких 4 4 9, женских 42 ; ученика 2 1737, ученица 207 3. Осим тога имаде и седам дечијих забавишта са 484 деце, Те школе се налазе у оанџацима Солунском (86), Сереоком (67), Скољпаноком (13), Битољском (127), Цариградском (2) и Једренском вилајету (131). Осим основиих школа имају Бугари у Турокој и више гимиазија па чак и у самом Солуну. Уз многе школе су основани и папсмјонати, у којима ученици добијају или бесплатио или уз малу наплату храну и стан".

(Дола1»е паспитаље). Једаи немачки педагошки лист (Игеје раЛа^. ћИШег) јавља, да су се | друштво «Народна Школа" и удружење бечких учи-