Prosvetni glasnik

4 4

ЖЕЛЕЗНИЦЕ

И ПУТОВЈ

нице продазе, јер се ту потроши највећи део зараде свију раденика. Осим неносредне материјадне хасне нојединаца услед грађења жедезница, посредна је добит у томе, што извршење тако важних и компдикованих објеката засеца скоро у све радове људског зацимања, те тиме изазива и веће усавршење истих. Од како су жедезнице ступиде у живот, од тада су и инжењерске науке почеде да цветају, техннчке шкоде су се умножиде, а сам наш рад почеди смо систематичкн и на научној основп да вршшио. * У погдеду на саму одакшицу, коју су жедезнице произведе у саобраћају путника и робе, навешћемо сдедеће. С погдедом па цену п брзину транспорта нутника може се рећи да су жедезнице произведе нраву реводуцију. По Кавену брзина путовања жедезницом може се узети да је у олште 10 пута већа од брзпне старог начина путовања кодима. Другим речима данас су дужине за нас 10 пута краће а новршине 100 пута мање но нређе. Па поштоје и цена путничких транснорта у опште узев само у пода онодика кодика је бида нри путовању кодима; то можемо узети да нам је данас путовање 200 пута дакше, но нре жедезница. Да је тако, сведочи нам и сам број путника и извршених путовања, који је несразмерно норастао. Данас се може узети, да у цедом свету посведневно нутује по 4 мидиона људп. Из једног извештаја Француског министарства грађевина види се, да је у Француској у времену од 1841. до 1855. годпне кодима путовадо нросечно но 710.000 људп на годину, док је 1883 год. жедезницом путовадо 207200000 путвика, дакде бдизу 300 нута онодпко. Сем тога данашњп је начпн путовања у сваком обзиру угоднији, па шта више данас је путовање и много сигурније но нређе. Тако н. пр. у Француској у времену од 1840. до 1855. год. при путовању кодима, усдед разних сдучајева, додази на 27(363 нутника 1 пострадао (погинуо иди рањен). Међу тим на жедезницама, од почетка на до 1857. год.

додазп јпдан нострадао нутник на 343100, а у времену од 1877. до 1883.год. додазп тек на 473.531 један пострадао путник. Несрећни су сдучајеви дакде данас 17нута ређп. Односно трансиорта робе, кад сравннмо кпдометарску цену на жедезници и на коднма, видећемо да је жедезница 4 пута јевтннија. Прп оцени брзине не можемо узетп брзину вожње на жедезницп, већ рокове у којима су по прописима управе обвезане да транснорте изврше. На тај начин сдедује, да су транспорти жедезницом у опште узевши 3 пута брлш но онп кодима. Растојања се своде на у з , површпне на ]/ 9 . Угодност н дакоћа транспорта робе у опште је дакде 36 пута већа жедезпицом. Сем тога на жедезницама је вазда стадна цена н одређен рок, а и транспорти се могу вршити у свако доба, што при транспортима кодима нцје могдо да буде. Моћ транспортовања робе ж,едезницом, као и код путннка, скоро је неограничена. Тако је у Француској на разна растојања транспортовано 1855. год. 10645000 тона разне робе, а годнне 1883. већ 89056000 тона. Године 1875. транснортовано је жедезннцом у цедом свету 8065000000 тона робе, што чини просечио по 22000000 топа дне,вно. * У погдеду на земљорадњу упдив жедезннца може се у кратко резумирати овако: жедезнице дозвољавају, да се сви нроизводи могу пдасирати, тражећи пијаце где је има^ а тпме посредно дејствују на умножаван.е ириродннх пропзвода и сировина п на обдедавање пређе необрађених просторпја, на увећање вредности земље и на усавршавање самога начина рада. Земљорадник у кудтурнпм државама није данас усамљен нодвојен оа, света и светских центара, као што је пређе бпо; те према томе може и да произведе н протурп впше, но што му је за подмцрење најнречих животних потреба необходно нужно. Што се тнче нндустрпје примећује се двоје. Прво, жедезнпце су изазваде са свим нове гране пидустријске, као: радионице докомотива, кода, жедезничких точкова и осовина, механпчких постројења (као обртаљкн, скретница итд.); Фабричку пропзводњу гвоздених мостова; имнрегнисање прагова; радпонице за тедеграФске н снгнадне иотребе итд. итд.